У старом Египту, као и у многим преиндустријским друштвима, накит је имао вишеструку намену и употребну вредност. Путем иконографије и симболике материјала, указивао је на друштвени статус, преносио жељене политичке и религијске поруке, а његови различити иконографски елементи могли су представљати чак и изјавне реченице, уколико се прочитају у исправном низу! Последњи начин употребе се нарочито односио на једноставније или сложеније огрлице и наруквице које су као саставне елементе садржале заштитне амулете, самостално или у низовима, чији сâм облик је персонификовао конкретне силе чија заштитна својства су била призивана.

 Илустровани плакат Живела Југославија настао је поводом избора за народне посланике Краљевине Југославије, који су одржани 8. 11. 1931. године. На изборима нису учествовале опозиционе партије, већ само носилац једине, постављене владине земаљске листе, генерал Петар Живковић, тадашњи председник министарског савета. Био је вођа Југословенске радикалне сељачке демократије. На плакату је приказана жена која представља алегорију Краљевине Југославије. Десну руку подиже према сунцу на коме је исписан датум избора (8. 11. 1931). Са њене леве стране написано је Живела Југославија (ћирилицом и латиницом). Левом руком придржава грб Краљевине Југославије, који се налази на постаменту где је исписан датум увођења шестојануарске диктатуре (6. 1. 1929). Иза постамента су приказани противници Краљевине Југославије који носе пароле на којима пише: ”Сва нам је нада у вашем раду” (на српском језику ћирилицом, на хрватском језику латиницом и на словеначком језику.) Та парола је упућена групи политичара приказаној у доњем десном углу плаката. У питању су опозиционе партије које носе пароле, на којима је натпис: “Нама је партија преча од свега“ (на српском језику ћирилицом, на хрватском језику латиницом и на словеначком језику). Наспрам њих се налази народ држећи заставу на којој пише: “Нама је отаџбина преча од свега“, такође на сва три језика.

 Обронци Фрушке горе, у близини моћне реке Дунав, одувек су привлачили становништво да се ту насељава – још од праисторијских времена. Чим су Римљани освојили панонске просторе, почетком 1. века нове ере и основали провинцију Панонију, започели су интензивну изградњу путева, насеља и градова. Како би се одбранили од честих варварских упада, крајем 1. и почетком 2. века подигли су низ утврђења на десној обали Дунава (лимес). У ово време било је веома живо на просторима Паноније. И у потоњим периодима, 3. и 4. веку, овде је живело разноврсно становништво, припадници различитих народа, а ту су насељавани и римски ветерани након војне службе.

 У Збирци старе и ретке књиге налази се неколико примерака првих издања једног од највећих српских песника – Милоша Црњанског. Међу њима је и антологија Песме старог Јапана, коју је саставио од својих превода јапанске лирике служећи се енглеским, француским и немачким преводима, на које је наилазио боравећи 1920. године у Паризу. Авангардни покрети након Првог светског рата посезали су за удаљеним инспирацијама, откривајући у чарима Далеког истока мотиве који су их надахњивали и побуђивали. Уколико и није поштован принцип превођења са језика настанка уметничког дела, антологија је представљала велики помак у цивилизацијском смислу. Ако је Иво Андрић у Ex Pontu први у српској књижевности поменуо реч Јапан, Милош Црњански је био тај који је нашој средини открио јапанску поезију, како каже Кајоко Јамасаки, која предаје на београдском Универзитету. Она је у овој антологији открила посебно заступљен мотив трешњиног цвета, а који је своје место нашао и у оригиналној поезији Милоша Црњанског, везујући га за Срем и завичај.

„Данас је Дан Републике
И стари се сјећа ратних дана,
Жао му је што се ни клинци
Више не играју партизана.“

– Забрањено пушење, Дан Републике

Дан Републике био је један од највећих празника у социјалистичкој Југославији што се огледа у чињеници да је, уз Нову годину и Први мај, био једини празник за који су се добијала два нерадна дана – 29. и 30. новембар. Распадом социјалистичке Југославије овај празник је укинут у свим државама наследницама, а код нас тек 2002. године, када је званично престала да постоји Савезна Република Југославија.

Даном Републике сваке године се обележавало Друго заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ-а) одржано 29. и 30. новембра 1943. у Јајцу. У питању је била својеврсна народна скупштина, коју су чинили делегати изабрани од стране нових, народних власти, насталих на ослобођеним територијама ратом разорене и окупиране Југославије. У формирању АВНОЈ-а кључну улогу је имала Комунистичка партија Југославије, која је желела да легитимише своју борбу и пред југословенским становништвом и пред међународним факторима, поготово јер није имала подршку Југословенске владе у избеглиштву. Међу члановима АВНОЈ-а било је и представника других, опозиционих политичких партија Краљевине Југославије.

Значај Другог заседања АВНОЈ-а је био у томе што је одлукама донетим на овој скупштини раскинуто са старом Југославијом. Одбачен је Октроисани устав краља Александра, одузет легитимитет Југословнској влади у избеглиштву, а Југославија је конституисана као демократска федерација у којој је гарантована равноправност свих њених народа. На заседању у Јајцу је изабран и Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) који је био прва, привремена влада нове Југославије.

                         
Говор Ј. Б. Тита на Другом заседању АВНОЈ-а (извор: сајт Музеја Југославије)

 29. новембра 1922. године, на данашњи дан, пре непуних сто година отворена је Тутанкамонова гробница – једно од највећих археолошких открића свих времена.

 Овим поводом, у Музеју Војводине ће од 1. децембра 2020. бити отворена изложба Накит из старог Египта и Рима, на којој ће посетиоци имати прилику да виде фотографије изузетних примерака староегипатског накита – између осталог, златну наруквицу са украсом од лапис лазулија и огрлицу са привеском у облику сокола, украшену уметцима од злата, карнеола, калцедона и бојеног стакла, које припадају Тутанкамоновој колекцији.