У претходној причи, посетиоци сајта Музеја Војводине, у оквиру рубрике “Буди одговоран према духу и телу”, упознали су се са справама за ручно круњење кукуруза. У наставку серијала о машинама за круњење кукуруза представићемо преносне ручне круњаче, који чине прелаз од справа за ручно круњење ка ручним.

 Навлака за јастук или јастучница у српском језику означава правоуглу или коцкасту платнену врећу отворену са једне стране ради навлачења на јастук. У мађарском језику су у употреби појмови párnahaj, párnahuzat и párnaavèg што у преводу значи јастучница, навлака за јастук или везена јастучница. Obliečka је појам из словачког језика и преводи се као навлака за јастук, а захлавчина из русинског језика означава јастучницу. Румуни користе следеће појмове за означавање јастучнице: faţă de pierină, faţă de căpătȋi, căpătȋni и ȋmpuiat;

Пробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године започето је ослобађање Краљевине Србије. У силовитом јуришу српских јунака и савезника поражена је бугарска војска, која је капитулирала 29. септембра, док су немачке и аустроугарске трупе свакодневно гоњене у свим правцима и биле су приморане на узмицање. Последње недеље октобра 1918, године Српска војска је избила на Дрину и Дунав, а 1. новембра ослободила је свој престолни град – Београд. Аустро-угарска војска капитулирала је 3. новембра, а немачка 11. новембра.

Др Ђура Јовановић је рођен 4. маја 1892. године у Ердевику, као најстарије од шесторо деце мајке Марије и оца Животе. Школовао се у Ердевику, Шиду, Сремским Карловцима, а матурирао је 1911. године у Новом Саду. Као стипендиста Текелијанума студирао је медицину у Будимпешти, а почетком рата био је мобилисан и упућен на фронт у Галицију, где је радио у превијалишту. 

Тежак бронзани ливени новац који је у време Римске Републике заменио aes rude, први облик платежног средства код Римљана, чије име је означавало необрађене комаде бронзе, неправилних облика и различите тежине, без ликова код којих је била важна само тежина. Појава aes grave била је велики напредак у развоју римског новца, који је представљао ливен округли новац са ликом на обе стране.

Музичко стваралаштво у Војводини већ од првих деценија 19. века било је у сталном успону. Шездесетих година су сва већа војвођанска места имала певачка друштва, која су изводила не само црквене песме, већ и композиције домаћих и страних аутора. Они су редовно приређивали концерте, како у свом тако и у осталим градовима Војводине.