Јустинијанов суберат

.

 

Суберат, копија Јустинијановог солида

Нумизматичка збирка Музеја Војводине поседује један примерак оновременог византијског фалсификата цара Јустинијана (537-565). Овај новац чије је језгро од бронзе, а у овом случају превучено златном превлаком се назива суберат (subаeratus). Копије овог типа, превучене превлаком од вреднијег метала – суберати, евидентни су и у у ранијим периодима Римског царства. Дилема код овог доста добро израђеног примерка је да ли се ради о приватном фалсификату или творевини државе. Добра израда са квалитетном златном превлаком упућује на то да је у питању фалсификат саме државе, да ли за исплату војске у време новчане оскудице или пак локалне израде за потребе војске у немогућности достављања новца у ратним условима. Познато је из ранијег периода римског царства да је кован гвоздени новац, пресвучен бронзаном превлаком звани субферат (subferratus), који је у време недостатка новца замењивао официјелно коване римске сестерције. Овај новац је карактеристика римских провинција Норика и Паноније, а израђиван је прво у војним центрима Карнунтуму (Carnuntumu), Бригецију (Brigetio) и Лаурикануму (Lauricanum). Израда ове врсте новца, карактеристична је за период маркоманских ратова и време цара Марка Аурелија (161-180) и посебно период владавине цара Септимија Севера (198-211).

Преносни ручни круњачи за кукуруз

.

Преносни ручни круњач за кукуруз монтиран на дрвеном сандуку,
фото: Филип Форкапић

У претходној причи, посетиоци сајта Музеја Војводине, у оквиру рубрике “Буди одговоран према духу и телу”, упознали су се са справама за ручно круњење кукуруза. У наставку серијала о машинама за круњење кукуруза представићемо преносне ручне круњаче, који чине прелаз од справа за ручно круњење ка ручним.

Војвођанске јастучнице

.

 

 Навлака за јастук или јастучница у српском језику означава правоуглу или коцкасту платнену врећу отворену са једне стране ради навлачења на јастук. У мађарском језику су у употреби појмови párnahaj, párnahuzat и párnaavèg што у преводу значи јастучница, навлака за јастук или везена јастучница. Obliečka је појам из словачког језика и преводи се као навлака за јастук, а захлавчина из русинског језика означава јастучницу. Румуни користе следеће појмове за означавање јастучнице: faţă de pierină, faţă de căpătȋi, căpătȋni и ȋmpuiat;

Присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији 25. новембра 1918. године

.

Пробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године започето је ослобађање Краљевине Србије. У силовитом јуришу српских јунака и савезника поражена је бугарска војска, која је капитулирала 29. септембра, док су немачке и аустроугарске трупе свакодневно гоњене у свим правцима и биле су приморане на узмицање. Последње недеље октобра 1918, године Српска војска је избила на Дрину и Дунав, а 1. новембра ослободила је свој престолни град – Београд. Аустро-угарска војска капитулирала је 3. новембра, а немачка 11. новембра.

Примариjус др Ђура Ж. Јовановић

.

Др Ђура Јовановић је рођен 4. маја 1892. године у Ердевику, као најстарије од шесторо деце мајке Марије и оца Животе. Школовао се у Ердевику, Шиду, Сремским Карловцима, а матурирао је 1911. године у Новом Саду. Као стипендиста Текелијанума студирао је медицину у Будимпешти, а почетком рата био је мобилисан и упућен на фронт у Галицију, где је радио у превијалишту. 

Превијалиште у Галицији, око 1915. године

Ас (AES GRAVE)

.

 

Тежак бронзани ливени новац који је у време Римске Републике заменио aes rude, први облик платежног средства код Римљана, чије име је означавало необрађене комаде бронзе, неправилних облика и различите тежине, без ликова код којих је била важна само тежина. Појава aes grave била је велики напредак у развоју римског новца, који је представљао ливен округли новац са ликом на обе стране.

Уз музику је увек било све лепше – сећање на Новосадско српско занатлијско певачко друштво „Невен“

.

Поводом обележавања 25. годишњице оснивања, Српско занатлијско певачко друштво „Невен“ штампало је Споменицу о прослави 25-годишњице и освећење друштвене заставе Новосадског српског занатлиског певачког друштва "Невен"-а : 1900-1925, која се чува и у збирци Музеја Војводине.

Музичко стваралаштво у Војводини већ од првих деценија 19. века било је у сталном успону. Шездесетих година су сва већа војвођанска места имала певачка друштва, која су изводила не само црквене песме, већ и композиције домаћих и страних аутора. Они су редовно приређивали концерте, како у свом тако и у осталим градовима Војводине.