Црква као симбол битке на болманском мостобрану

.

У визуелној репрезентацији историјских догађаја понекад се одређени мотив издвоји по својој иконичности и прерасте у јасну метафору самог догађаја. То може бити једна сцена забележена оком камере или карактеристичан детаљ крајолика у којем се догађај одвијао. Несрећним случајем, православна црква посвећена светим апостолима Петру и Павлу у барањском селу Болман постала је метафора за жестоку битку, која се одвијала у самој завршници Другог светског рата на простору Југославије.

Желећи да заустави продор Црвене армије у Немачку, Врховна команда Трећег Рајха је планирала велику контраофанзиву на простору Панонске низије, познату под називом „Пролећно буђење“. Почетком марта 1945. Немачка је покренула велику војну силу, а део плана је подразумевао заузимање територије Барање, коју су чувале војвођанске бригаде III Армије НОВЈ. У првом налету, од 5. до 10. марта, јединице Вермахт-а су успеле да пређу у Барању и успоставе мостобран на левој обали Драве. Након што је Црвена Армија сузбила немачки продор на осталим деловима фронта, послала је помоћ у Барању. Заједничким напорима, Црвена Армија, Бугарска армија и Народноослободилачка војска Југославије су успели, од 16. до 21. марта, да потисну немачкe трупе на десну обалу Драве. Југословенске јединице су преузеле иницијативу и након ове победе и пробоја Сремског фронта наставиле незадрживи поход до коначног ослобођења Југославије.

План немачке операције „Пролећно буђење“

Марија ЈОВАНОВИЋ – још једна од седам жена посланица на Великој народној скупштини 1918.

.

Марија Јовановић рођена је у Бегечу у земљопоседничкој породици Бораковића. Српску народну-вероисповедну школу завршила је у родном месту. Школовање је наставила у Новом Саду. Приватно је похађала часове клавира.

Васпитана у православној вери и националном духу, била је приложница Српске  православне цркве и народна добротворка, која је помагала сиромашну децу и женска добротворна друштва. Била је жена ванредне лепоте и трипут се удавала: за Николу Стојаковића у Бачкој Паланци, Васу Радосављевића, земљопоседника из Томашевца и Каменка Јовановића, штампара и издавача из Панчева.

Катица Рајчић – једна од првих жена која је гласала

.

Катица Рајчић рођена је у Маријатерезиополису (Суботици) 1889, у угледној буњевачкој породици. Основну и средњу школу завршила је у родном граду, а школовање је наставила у Бечу, где је била чланица Академске омладине.

Храна као део културног наслеђа

.

Постављена трпеза за бадње вече

Исхрана је, као значајан елеменат културе, класична етнолошко-антрополошка тема.

У савременом друштву исхрана је важан део начина живота, ознака личног идентитета и животног стила. Припремање, презентовање и конзумирање, или пак одсуство одређене хране, користе се да обележе време, установе друштвени идентитет и искажу симболички смисао понашања. Храна се користи као симбол у религији, као и у другим ситуацијама у којима се исказује и потврђује идентитет и свест о припадању заједници.

Римска здела – Terra Sigillata

.

Римска здела типа тера сигилата

На сталној поставци Музеја Војводине изложен је, између осталог, један изузетан налаз посуде типа тера сигилата (по типологији Драгендорф 37), са рељефно изведеним људским и животињским представама (лавови, пси, птице и пантер). Пронађена је на локалитету Дубоки До (атар села Чортановци на Фрушкој гори) у једном спаљеном гробу са богатим прилозима – деловима лампе, стакленим балсамаријумом и бронзаним оковима кутије (scrinium). Овај гробни налаз датован је у време Антонина, римске династије која је владала у периоду од 96. до 192. године.

Почасна база цара Валеријана – Прича о два цар(ств)а

.



                            

 

 Крајњи леви споменик у дворишту Музеја Војводине, откривен је у XVIII веку на подручју Титела. Највероватније је настао (и био постављен) у римском утврђењу Акуминкуму, данашњем Старом Сланкамену. Израђен је од кречњака у облику квадра висине два метра, и, поред очигледних ломова и трагова зуба времена, на његовој горњој површини приметна су два интригантна удубљења, која не изгледају као типична накнадна оштећења. Натпис са предње странице, добро очуван, саопштава нам какав је споменик у питању, односно када је и за кога подигнут.