У Музеју Војводине, Дунавска 35, у уторак, 21. маја 2019. године, одржава се представљање студијског програма „Струковни васпитач за традиционалне игре“ Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Кикинди.

Игра, музика и песма  су интегрални  део сваке културе. Како би постали видљиви мора се разумети контекст у којем су се развијале и у којем се развијају у свим културно-историјским етапама друштва. На данашњем јужнословенском и балканском простору представљају богато и значајно културно наслеђе свих народа који живе у региону и самим тим се сврставају у веома важну нематеријалну културну баштину.

Као пратећи програм изложбе Испит зрелости – матуранти војвођанских гимназија од половине 19. века до 60-тих година 20. века, ауторки: Љубице Отић, музејске саветнице и  Чарне Милинковић, више кустоскиње историчарке, Музеј Војводине организује разговор  о успоменама са матурских испита и матурских прослава:

ИСПИТ ЗРЕЛОСТИ - У ЗНАКУ ЛЕПТИР МАШНЕ

Модератор разговора је Љубица Отић, а учесници су: Мирјана Новаков, Воја Девић, Родољуб Маленчић, Сима Матић, Боривој Миросављевић, Василије Јовановић и Јован Татић.

Програм се одржава у петак, 17. маја, у 19 сати, Музеј Војводине, Дунавска 35.

У Музеју Војводине, у среду, 15. маја 2019. године у 12 сати на сталној поставци изложбе о Антифашистичкој борби у Војводини (Дунавска 37), биће свечано представљена нова аквизиција, монументална слика Микана Аничића – „Сећања генерала Косте Нађа“.

Тим поводом присутнима ће се обратити: др Драго Његован, директор Музеја Војводине, др Предраг Бајић, руководилац Одељења новије историје Музеја Војводине и Светомир Атанацковић, председник СУБНОР-а Војводине.

Представљање је уприличено поводом 74 године од завршетка војних операција Југословенске армије против фашистичких окупатора и домаћих издајника, када је врховном команданту поднет рапорт:  „Друже Тито, рат је звршен“.

Од 13. до 19. маја 2019. године у оквиру највеће националне музејске манифестације „Музеји за 10“, под слоганом „Музеји као средишта културе: Будућност традиције“, биће приказан богат програм, уз бесплатан улаз, за посетиоце музеја у Србији. Манифестација обухватa више догађаја и датума од међународног значаја: Међународни дан музеја, Недеља музеја и 15. Европска ноћ музеја.

Од 13. до 19. маја посетиоцима се пружа прилика да се у периоду од 10 до 22 часа упознају са музејским програмима у свом, али и у другим градовима Србије.

Током седам дана манифестације „Музеји за 10“ у Новом Саду ће, поред сталних поставки, у музејима и другим институцијама културе бити отворен низ тематских изложби, организован велики број предавања, концерата, филмских и видео пројекција, перформанса, представа, радионица за децу и одрасле. Придружите нам се у недељи испуњеној културним дешавањима.     

Ове године Међународни дан музеја и Европска ноћ музеја се обележавају истог дана, у суботу 18. маја 2019. када ће музеји у Новом Саду радити до 24 часа.

Погледајте Водич за Нови Сад.

У четвртак, 18. априла 2019. године, у 12 сати, у Музеју Војводине (Дунавск 35), одржаће се промоција монографије МИЛАН СТАНОЈЕВ, аутора Милоша Арсића.

На промоцији ће поред аутора Милоша Арсића, историчара уметности говорити и историчар уметности Миле Игњатовић, а присутне ће поздравити директор Музеја Војводине др Драго Његован.

Милан Станојев, графичар, сликар и ликовни педагог рођен је у Србобрану 1938. Уметничко школовање је започео у Школи за примењену уметност у Новом Саду, након студија на Академији ликовних уметности у Београду, дипломирао је 1964. године, а постдипломске студије завршио је две године касније.

1967. долази у Нови Сад где годину дана ради као технички уредник часописа Поља и уредник Ликовног салона Трибине младих.

Промоција књиге Марије Орбовић "Културни живот Врбаса у огледалу завичајне штампе. Библиографија 1872-1944" одржаће се 10. априла 2019. године у Музеју Војводине у 13 сати. Учествују рецензент проф. др Бранко Бешлин, мр Ђезе Бордаш, библиограф саветник Марија Јованцаи и ауторка.

На основу претходно сачињене библиографије  за период од 1872. до 1944. године, Марија Орбовић је у књизи приказала настанак и развој штампарства у Врбасу, представљањем рада штампарија, као и појединих књига и њихових аутора. Посебна пажња је посвећена утврђивању редоследа настанка информативних листова и биографија њихових уредника. О културном животу Врбаса сведочи и трећи део књиге о врбаским писцима, професорима Учитељској школи, Касини, биоскопима и другим темама.