Стручно вођење кроз изложбу „Драган Радовановић (1949-2018) вајар и дизајнер“

.

0
0
0
s2sdefault

У среду, 18. марта у 18 сати у Музеју Војводине (Дунавска 35) одржаће се стручно вођење кроз изложбу Драган Радовановић (1949-2018) вајар и дизајнер.

Кроз изложбу Вас води ауторка изложбе Оливера Радовановић.

Улаз је слободан.

Из каталога изложбе, реч др Драге Његоване, директора Музеја Војводине:
„...Драган Радовановић (Београд, 1949 – Нови Сад, 2018), магистра примењених уметности у области вајарства и дизајна, изванредan и дугогодишњи сарадник Музеја Војводине. Планирано обележавање његовог уметничког рада поводом полувековног стваралаштва на пољу цртежа, вајарства, дизајна специјалних екстеријера у градском средишту Новог Сада (подземни пролази, фонтане), посебних градских симбола, накита од природних материјала, израде модела за занатску продукцију златара, те преовлађујућу делатност – дизајнирање сталних и тематских изложби у музејима, није се остварило 2019. године, иако је била договорена ретроспективна изложба његових радова још почетком 2018. године. Уметник је преминуо 25. новембра 2018.
Будући да је Драган Радовановић последње три деценије свог стваралачког прегнућа у највећој мери посветио Музеју Војводине, наша је дужност да, иако више није са нама, приредимо његову ретроспективну изложбу и штампамо каталог. Иначе, он је био спреман да сам дизајнира ову изложбу, без икакве надокнаде.
Драган Радовановић био је талентован и врло дисциплинован. Зато је постао пожељан примењени уметник. Имао је особене идеје о вајарској уметности и муровски их је реализовао. Економичност у обликовању вајарских форми, претходно видљивих у цртежима, применио је и у другим облицима дизајнерских решења, а посебно у обликовању музејских поставки, намењених тзв. трајном или тзв. ад хок излагању.
Тако је мр Драган Радовановић дизајнирао сталну поставку Музеја Војводине, уз архитектонска решења Власте Петровић, која је отворена 1990. године, а потом и сталне поставке у музејима у Суботици и Приштини. Сарадња са Музејом Војводине наставила се у наредним годинама и деценијама. Он је дизајнирао и историјске и етнолошке тематске изложбе. О нивоу примењено-уметничког (и техничког) обликовања музејских изложби у Музеју Војводине од 1988. до 2017. године сведоче прилози Сузане Миловановић и Братиславе Идвореан Стефановић, врхунских кустоса Музеја Војводине.
Драгоцене податке о уметничком раду, животном стилу и прегалаштву Драгана Радовановића у разним облицима стваралаштва, вајарства и примењене уметности наћи ћемо у прилозима Ивице Карлавариса, Мирка Далмације и Драгана Миљевића, као и Жељка Јовишића. Њихов лични тон не умањује вредност чињеница које износе о стваралаштву Драгана Радовановића и о његовом карактеру.
Драган Радовановић био је уметник. То није значило да је био егоист, својеглавац, тежак за породични живот, социјално неприлагођен времену и простору у којем је живео и делао. Он је био повучен, скроман, радан, поверљив, дисциплинован, тачан, одан и увек добронамеран. Био је истрајан, али не инаџија; био је веома стручан за посао који је радио, али сарадницима
из музејских струка није доцирао; увек је покушавао да оплемени, обелодани, оваплоти и учини очигледним идеје својих сарадника – када је радио на реализацији музејских поставки.
Драган Радовановић је самог себе стављао у други план, али је увек био присутан у уметничком миљеу. Његову вредност многи су превиђали, а ретки примећивали. Његово дело живи не само у реализованим пројектима већ и у сећању оних који су са њим сарађивали. Таквих је много како у Музеју Војводине, тако и у другим научним и културним установама Србије и других држава. А то није мало за један истрајан, продуктиван, породичан и уметнички обликован живот, који је проживео Драган Радовановић.“


Повезани чланци