Машкарада - маскирана поворка 2016.

.

Негујући нематеријалну културну баштину - обичаје поводом Белих Поклада, Музеј Војводине у петак, 11. марта 2016. године, у 12 часова, организује Машкараду – Маскирану поворку која ће са платоа испред зграде Музеја, у улици Дунавска 37, кренути и продефиловати централним новосадским улицама - Дунавском, Змај Јовином, Краља Александра, улицом Модене, Булеваром Михајла Пупина до Музеја Војводине, где ће се наставити забавни програм и проглашење најуспешнијих маски. За појединце, институције и групе, које су се представиле са најуспешнијим маскама, по процени стручног жирија, обезбеђене су награде. У програму ће наступити трупа Креативни погон и Бане Росић, кантаутор који ће анимирати присутне.

Маскирање и карневали

.

  

Godišnji običaji u kojima se kao važan deo vršenja obreda pojavljuju maskiranje i povorke pod maskama pre svega su vezani za zimski period (nekada davno koledari, kasnije vertepaši i zvezdari), ali tu spadaju i oni koji nagoveštavaju dolazak proleća – pokladni običaji fašange, maškare, mačkare ili – karnevali. Smatra se da ovi običaji potiču iz antičkih vremena, a vezuju se za obrede kojima se obeležavao kraj zime i početak proleća i novog vegetativnog ciklusa. Kasnije, primanjem hrišćanstva, maskirane povorke su se održavale posle Božićnih praznika ili od Bogojavljenja, pa sve do početka Velikog uskršnjeg posta, odnosno Korizme. Vremenom su svedeni na kraći vremenski period, pa je to najčešće bila Bela nedelja ili samo Bele poklade (poslednji dan pred post) kod pravoslavnih, odnosno nedelja, ponedeljak i utorak, pre Pepeljeve srede i pred početak Korizme, kod katolika.

Курс дигиталне фотографије

.

У суботу, 13. фебруара 2016. године у 14 часова почиње Kурс дигиталне фотографије у организацији Арс академије.

Први час (60 минута) је бесплатан и током њега предавач инж. Жељко Савић (струковни инжењер фотографије – специјалиста фото илустратор) ће свим присутним представити програм рада Школе. Присутни ће моћи да постављају питања везана за фотографију, фотографски рад, опрему и слична практична питања. Након предавања заинтересовани ће бити у прилици да се пријаве у Школу фотографије Арс академије.

Концерт хора "Свети Роман Слаткопојац"

.

У недељу, 10. јануара 2016. године у 18 часова одржаће се божићно-новогодишњи концерт духовне музике. Наступа хор "Свети Роман Слаткопојац из Петроварадина који тиме обележава десетогодишњицу свог рада. Диригент је Петар Којић.

Улаз је слободан.

Дигитализација је стигла у музеје - Телефон у руке и сви у музеј!

.

Позивамо Вас да 15. децембра 2015. године, у 11 часова, Дунавска 35, дођете у Музеј Војводине како бисте присуствовали презентацији ТИМУС-а, новог идејног решења Музеја Војводине за презентацију информација о културном благу, на савремени начин.

Након краће презентације, где ћете се упознати са развојем и имплементацијом решења, учествоваћете у шетњи кроз Сталну поставку са виртуелним кустосом. На одређеним пунктовима модернизоване Сталне поставке биће поставлјени екрани који ће омогућити приступ информацијама из базе података Музеја Војводине. Пожелјно је да са собом понесете мобилне уређаје (смартфон и/или таблет) како бисте учествовали у демонстрацији.

Бан Јелачић од Петроварадина до Беча

.

У петак, 20. новембра 2015. године у 18 сати, Дунавска 35, одржаће се промоција књиге "Бан Јелачић од Петроварадина до Беча". Аутори књиге су Ивана Андрић Пенава, Доминик Дерман, Давор Мартинчић и Петар Пифат.

Историја Баната - студије о специфичностима једне пограничне регије

.

У четвртак 12. новембра 2015.године у 12 часова, у Дунавској 35, одржаће се промоција књиге "Историја Баната".
Банат је регија у којој су се одвијала најплоднијиа прожимања румунске и европске традиције, језика локалних и суседних култура, православне и римокатоличке религије. То је регија која је прихватила, и понекад се поносила хришћанско-јеврејским и хришћанско-муслиманским односима. Ово је место сусретања Византије и Централне Европе, непоновљива географија, различита, отворена према свету, с времена на време способна да постане инфраструктура једне фасцинантне историје. Социјално, економски, политички, Банат је представљао простор за експериментисање, социјално-либералних иницијатива, хуманистичких аспирација и жеље за материјалним благостањем. Понекад, ова места су била места оних појединаца и заједница који су одбили да робују ауторитарним или тоталитарним режимима. Због ових и других разлога, Банат има своје специфичности. Познавање и призивање историјске стварности директно је повезано са будућим остварењима. Без обзира какву културну перспективу имамо, не можемо игнорисати запажање да једно друштво има будућност, докле год има прошлост на коју се може позвати.

ВИКТОР НОЈМАН

Повезани чланци