Чарапе плетене у ранфли у једној или више боја

Женске свечане чарапе - ştrimfi,
Владимировац, Банат, Румуни, 1935
Женске чарапе - штримфле,
Ковачица, Банат, Словаци, 1915.

Чарапе се најчешће плету глатким бодом који се још назива и жерсеј бод. Низање правих петљи у круг би била најједноставнија дефиниција ове технике. Када плетиља пожели да дода растегљивост грлу чарапе (део дуж листа), али и да га украси примењује тзв. плетење у ранфли. Реч ранфла потиче из немачког плетачког речника (rand - ивица). Заиста, најпознатији начин плетења ивице било којег штриканог предмета јесте смена правих и кривих петљи, коју у српском језику називамо ранфла. Најједноставнија варијанта овог плетива је смена истог броја правих и кривих петљи. Међутим, овде спада и израда различитих узорака који се добијају премештањем одређеног броја петљи с једног места на друго у истом реду. Тако се добијају различите врсте плетеница или других вертикалних узорака. Увођењем разнобојних нити, чарапа добија на естетици.

О лади чизмарског цеха из Апатина

Током 18. века живот и рад занатлијских удружења – цехова или еснафа, у војвођанским градовима, био је прописан цеховским статутима које је одобравала држава. Статут, печат, новац и друга важна документа чувани су у посебним цеховским сандуцима – ладама. Термин лада је у прошлости понекад означавао и сам цех. Тако су нпр. „у Сремској Митровици папучари били укључени у заједничку ладу са још 13 заната“.

Двопређне чарапе


Женска чарапа, Мартинци, Срем, почетак 20. века

Плетење двопређних чарапа је било веома распрострањено на Балканском полуострву. Није у питању посебна техника плетења, већ употреба две или више разнобојних вунених нити чијом се изменом добија орнамент по целој површини чарапе. Осим лепоте, уплитањем више нити чарапе постају трајније.

Једнобојне чарапе са грлом плетеним свежњастим бодом

Вероватно је да већина људи под традиционалном сеоском чарапом подразумева управо чарапу израђену од овчије вуне природне боје – беле, црне или сиве. То заиста и јесте најраспрострањенији тип чарапе који нема посебне етничке одлике. Овај тип вунених чарапа носили су и мушкарци и жене.  Мушкарци су увлачили у њих чакшире. Биле су део зимске гардеробе и носиле су се са више врста обуће: опанцима, папучама и дубоким ципелама. Жене су их носиле испод сукње, па нису биле нарочито видљиве.

Какву чарапу носите?

За разлику од обојака, чарапе су и данас присутан аксесоар у нашем свакодневном одевању. Практичност чарапе се огледа у томе што се лако навлачи на ногу и својим обликом је прати. Можемо разликовати три основна дела чарапе: грло, стопало и пету. Иако се плете из једног комада сваки од делова има своје особености у изради. Основни материјал за израду чарапа одувек је била вуна. Плетење чарапа у Војводини је делимично спадало у занатску радиност штрикера, али и у домаћу радиност жена. У народној традицији можемо јасно разликовати женске од мушких чарапа. Наиме женске чарапе су на ободу грла имале или уплетену узицу којом су се причвршћивале око ноге или само гајку кроз коју је могуће провући узицу или канап. Мушке чарапе су нешто краће од женских и у Војводини су их често носили тако што су увлачили сукнене чакшире у њих. На тај начин био је видљив украс са грла чарапе.

Kом обојци, ком опанци!


Јован Пачић, Ношње из Бачке, акварел

Вук Караџић у Српским наротним пословицама овако објашњава ову пословицу: „ Kад се казује да ће се ко с ким побити или свадити, па ко буде јачи, или ко шта докопа. Ваља да су се негда двојица отимали око обуће, па је један уграбио обојке а други опанке."

Али, знамо ли ми данас шта је обојак? Покушаћемо овде да дамо што прецизније објашњење појма. У томе ће нам помоћи фотографије и Колекција обојака из Збирке Народних ношњи Музеја Војводине.

Обућа и културни утицаји

Папуче, женске, Зрењанин, Банат, Срби, 1948.

Културни утицаји се огледају у прихватању различитих врста обуће, њиховој изради, као и начину ношења. Папуче су се у Војводини појавиле као резултат мешања турских и европских утицаја, а на правце одакле су ти утицаји долазили донекле указују њихови називи: турске, сегединске, лајпцишке, хрватске, сентандрејске, бечкеречке. Сматра се да је ношење папуча у европску моду доспело као културни утицај са Истока. Као врста оријенталне обуће, папуче су пренете на Запад, где су у 16. веку постале модна, а касније и кућна обућа.