Зепе

0
0
0
s2sdefault

Зепе, мушке, Глогоњ, Банат, Румуни, 1959.

Као посебну врсту обуће, која је у Војводини била веома распрострањена, можемо издвојити зепе. Углавном су плитке, отвор за ногу им досеже до чланка и по облику су сличне ципелама. Израђиване су од различитих материјала и различитим техникама. Најчешће су плетене од вуне или памучног конца, или су шивене од неког чвршћег текстила. Могле су да имају додатни, чвршћи ђон од коже или неког другог материјала. Прављене су у домаћој радиности, у појединим занатским радионицама или као комбинација домаћег и занатског рада.

Зепе (шуле), женске, Бачки Моноштор, Бачка, Шокци/Хрвати, 1972.

Зепе, женске, Николинци, Банат, Румуни, 1969.

Зепе су најчешће биле домаће израде. Жене су их плеле од вуне, на пет игала као чарапе или су их израђивале кукичањем. Постоје подаци и да су их плеле од кудеље. Плетене зепе од разнобојне вуне украшаване су различитим орнаментима у више боја. Отвор за ногу код зепа плетених на пет игала могао је да буде оивичен кукичањем, вуном у више боја.

На селу је током 20. века код становништва различитог порекла била распрострањена обућа која је имала лице од црног ваљаног сукна, које су производили вуновлачари. Папуџије или обућари су потом на њих стављали ђон од коже или гуме.

„Калушари“ у румунском националном костиму. Гребенац, Банат, 2020.

Зепе, женске, Темерин, Бачка, Мађари, 1955.

Зепе су ношене по кући (тада нису морале имати пришивен ђон) и ван куће, као свакодневна или свечана обућа. Често су биле једина дечја обућа. Биле су и обућа за рад, а ношене су и у кломпама. Свечане зепе које су носили млађи људи биле су више украшене од оних које су носили старији. Код свих народа у Војводини биле су у свакодневној употреби, док су их као део свечане ношње највише носили Словаци, Румуни и Шокци.

Др Татјана Бугарски