У уторак, 10. децембра у 12 сати, у Музеју Војводине (Дунавска 35), отвара се изожба ЗЛАТНО ОКО - ретроспективна изложба награђених фотографија 1961-1993.  

ВАСКРС ЗЛАТНОГ ОКА – или шта је Нови Сад имао, а шта сад нема?

Први пут, после три деценије, Задруга МЕДИЈАКУЛТ и Друштво новинара Војводине, пред љубитеље и поклонике фотографије, као и најширу јавност, износи преостале оригиналнe радовe 50 аутора, из 50 земаља, као и дела двадесетак најбољих овдашњих стваралаца, који су, од 1961. до 1993, као најбољи светски мајстори фотографије успели да се изборе за престижно признање - статуету Златно око.

Награђена остварења са некадашњег Светског бијенала уметничке фотографије, која су они несебично даровали граду, потсећају на неиспуњену жељу да Нови Сад добије Музеј фотографије.

У среду, 4. децембра у, 19 сати, отвара се Други фестивал фотографије изложбом најбољих радова на тему НОВИ САД И НОВОСАЂАНИ.

Организатор Другог фестивал фотографије је Центар за креативно стваралаштво ГАЛАТЕА у сарадњи са Градом Новим Садом и Градском управом за културу.  

Изложба је отворена до 11. децембра када ће најбољим учесницима бити уручене вредне награде.

У понедељак, 25. новембра у 12 сати у Музеју Војводине отвара се изложба ВОЈНЕ КАПЕ И ШЛЕМОВИ ОД СРЕДИНЕ 19. ДО СРЕДИНЕ 20. ВЕКА.

Изложба Војне капе и шлемови од средине 19. до седине 20. века, из колекције новосадског колекционара Дејана Крагића, аутора Зорана Вељановића, кустоса историчара и архивског саветника, приказаће четрдесетак музејских предмета који су хронолошки сложени по периодима, државама и родовима.

Црвена нит на изложби је војна капа српске/југословенске војске „шајкача“.

Поред шајкача, шапки и шлемова српске војске приказани су и војне капе и шлемови Централних сила, Антанте, СССР и САД.  

Материјал до сада није излаган нити виђени у војвођанским музејима, а његова репрезентативност представља несвакидашњи догађај како за лаичку тако и за стручну јавност. Путем изложбе и пратећег каталога посетиоци ће моћи да завире у свет милитарија, неизоставног дела војне опреме који су носили војници на простору југоисточне Европе током 100 година (од средине 19. до средине 20. века).     

У петак, 15. новембра, у 12 сати, у Малом изложбеном салону у Музеју Војводине, а у организацији Фондације Матица мира Нови Сад биће отворена самостална, ауторска, мултимедијална, картографска и миротворна изложба Војислав Д. Девића КУЛТУРНЕ МИРОТВОРНЕ СУШТИНЕ НОВОГ САДА - Презентација културних, религиозних, урбаних, хуманих и миротворних суштина Новог Сада, европске престонице културе 2021. године.

На изложби присутнима ће се обратити: Далибор Рожић, члан градског већа за културу, мр Синиша Јокић, директор Градског завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, Драган Којић, директор Градске библиотеке, Боривој Попржан, председник Ликовног круга и аутор.

Изложбу ће пратити и два округла стола: 15. новембра од 15 часова (округли сто води доцент др Срђан Дамњановић и аутор) и 28. новембра од 15 часова (округли сто води проф. др Зорица Кубурић и аутор).

Од 1. до 10. новембра у Музеју Војводине у Новом Саду биће одржана изложба „Трагом Подунавских Шваба: Немачко културно и историјско наслеђе у Србији“.

- Зашто су каравани камила некада крстарили Бачком?
- Где се налази и одакле је дошла једина Црна Богородица у Србији?
- Како је Апатин постао један од центара немачког отпора Хитлеру?
- За ког композитора с нашег простора се тражила карта више 1930-тих широм Европе?
- Како су жене Челарева писале аустријском цару и натерале га да измени једну судску пресуду?
- Зашто је познати професор Коста Вујић цео живот скупљао апатинску циглу?
- Шта је вандровка, ко су шопери и шта су то „Улмске кутије?“
сазнајте на отварању изложбе у петак, 1. новембра у 18 часова; и у 10 дана након тога у Музеју Војводине!

Поводом обележавања Дана музеја, у петак, 25. октобра 2019. године у 12 часова, у Дунавској 35, отвара се изложба „Тито и Југославија у карикатурама Информбироа“. Ауторка изложбе је Кристина Менеши, виша кустоскиња – историчарка Одељења за савремену историју Музеја Војводине. Изложбу ће отворити књижевник, публициста и преводилац Иван Ивањи.

Поставка на специфичан начин тематизује један од најзначајних догађаја у историји Југославије – Резолуцију Информбироа из 1948. године, односно догађаје који су уследили након ње. Поред кратког осврта на историјски контекст сукоба земаља Информбироа са тадашњом ФНРЈ и њеним руководством, изложба се бави водећим тезама пропагандног наратива СССР-а о приликама у југословенској држави и то посредством мноштва ИБ карикатура из Збирке докумената Музеја Војводине, груписаних у тематске целине.