Obeležavanje stoke u tradicionalnom pašnjačkom stočarstvu Vojvodine

.

 

 Stoka se u Vojvodini obeležavala iz nekoliko razloga i na nekoliko načina. Od 18. veka i prvih kolonizacija u Vojvodini, zajedno sa razvojem stočarstva javlja se i obeležavanje grla stoke. U ranijem periodu, česte krađe domaćih životinja bile su razlog potrebe za njihovim raspoznavanjem. Pojavom organizovanog seoskog stočarstva, obeležavanje stoke se vrši pre svega zbog utvrđivanja vlasništva unutar zajedničkih stada.

Kroz prizmu novinskih reklama – Žena novog doba – međuratni period (II deo)

.

 
 

 Nakon Prvog svetskog rata bitno se promenio položaj žene u društvu. Ona je polako sticala pravo na učestvovanje u javnom životu i zaposlenje van kuće. To je znatno uticalo na njen način odevanja i ponašanja, ali i na njene potrebe. Umesto dotadašnjih dugih haljina i korseta, koji su oblikovali telo žene i simbolično je podsećali na to pod kakvim stegama živi, ona je počela da nosi sve kraće suknje i haljine, koje su vremenom otkrivale članke, a potom i cele listove nogu. To je dovelo do pojave svilenih čarapa i cipela sa visokim potpeticama, koje su izazvale pravi „moralni“ šok u tadašnjem svetu. Kako su žene postepeno prihvatale ovaj odevni predmet, ali i modni detalj „ludih dvadesetih“, tako se on sve više reklamirao. Mnogi tadašnji listovi i modni časopisi bili su prepuni reklamnih oglasa za odeću u stilu „čarlstona“, šešira, tašni, rukavica „po pariskoj i bečkoj modi“ i svilenih čarapa, kakve je, na primer, nudila prodavnica „Klajn Eugen“ u Novom Sadu, Velikom Bečkereku i Senti. Nemački listovi Verbaszeitung i Bilder Wochenblatt su tridesetih godina 20. veka bili prepuni reklamnih oglasa za krojačke salone i salone šešira. Zastupljene su i reklame za konfekcijska odela, kao što je tivar. Novine iz tog perioda gotovo redovno su donosile reklamne oglase za obuću, među kojima posebno mesto zauzima obuća bata i peko, ali i obuća drugih proizvođača.

Kroz prizmu novinskih reklama – Kako su se žene negovale u 19. i početkom 20. veka (I deo)

.

 

 

 Novinski oglasi su već u 19. veku postali ozbiljan izvor informacija, a razvoj dizajna tokom 20. veka, usavršavanje tehnike štampanja i uvođenje fotografije u dizajniranje reklamnog materijala, omogućili su štampanoj reklami da dostigne veoma visoke standarde. Takve reklame danas nam pružaju čitav niz dragocenih podataka o vremenu u kojem su nastale, o potrebama ljudi i njihovim navikama, ukusu, platežnoj moći, kao i o vrstama i kvalitetu proizvoda koji su im nuđeni. Kroz crteže i ilustracije, a kasnije i fotografije, stičemo predstavu o različitim modnim trendovima koji su vladali u određenim vremenskim periodima, a bili su vezani za odevanje, frizure, nakit i opremanje stambenog prostora.

Orden Svetog Save drugog reda

.

 

 Kneževina Srbija je proglašena Kraljevinom 5. marta 1882. godine. Naredne godine, 23. januara 1883, kralj Milan Obrenović doneo je ukaz kojim je ustanovljen Orden Svetog Save, a istovremeno je osnovan i Orden belog orla. Orden Svetog Save je nazvan po prvom srpskom arhiepiskopu Svetom Savi, koji je pripadao carskoj i kraljevskoj dinastiji Nemanjića.

Grafika „Bitka kod Petrovaradina 1716 (5. avgust)“

.

 

JAN VAN HUHTENBURG / JAN VAN HUCHTENBURGH (Harlem, 1647 – Amsterdam, 1733)
Bitka kod Petrovaradina 1716 (5. avgust)

Natpis: Vue et Representation de la Bataille de Petrowaradin donnée 5 D’ aout 1716.

1725, Hag (La Haye)
Bakropis na hartiji, 45 h 57 cm

Sign. d. d.: Huchtenburgh Pinxit et Excuditm, ispod: Tom. I. N°. 30.

Inv. br. L 209

 

 Jednu od najreprezentativnijih celina Zbirke likovne umetnosti Muzeja Vojvodine predstavlja kolekcija grafika, koja broji preko 450 grafičkih listova izvedenih u različitim tehnikama. Grafike sa vedutama gradova, portretima istaknutih ličnosti i prikazima bitaka čine dragocen likovni materijal, značajan za kulturnu istoriju Vojvodine. Grafika Bitka kod Petrovaradina 1716 (5. avgust), izložena na Stalnoj postavci Muzeja Vojvodine, čuva sećanje na jedan od najznačajnijih istorijskih događaja koji su se odigrali na ovim prostorima.

Bitka kod Petrovaradina 1716.

.

 

 Plan i prikaz bitke kod Petrovaradina 5. avgusta 1716.

Crtao: Cyriakus Blonder, major inženjerskih jedinica

Rezao: J. A. Corvinus; štampao: Jeremius N. Jolf,

1716-1717, Augzburg

Bakrorez na papiru: pr.: 54 h 42 cm, l.: 55,5 h 43 cm.

Inv. br. L 225

 

 Poslednja velika bitka kod Petrovaradina u austrijsko-turskim ratovima odigrala se 5. avgusta 1716. godine. Veliki vezir Silahdar Damad Ali-paša krenuo je sa vojskom od Beograda prema Petrovaradinskoj tvrđavi. Već je bio slavan jer je prethodne godine osvojio Moreju od Mletačke republike i time prekršio Karlovački mir iz 1699. godine.

Kad se krošnje ogledaju

.

 

 Muzej Vojvodine poseduje četiri grafike novosadske umetnice Jelene Sredanović iz ciklusa Otisci prirode. Grafičarka ih je poklonila posle Kolonije Muzeja Vojvodine koja je održana 2013. godine.