Umetnosti sa pašnjaka

.

0
0
0
s2sdefault

Usmereni na obrađivanje zemlje i uzgoj stoke, mnogi naši preci živeli su svoje živote u skladu sa prirodnim okruženjem, u potpunosti posvećeni svojim zanimanjima. Jedno od važnih zanimanja u tradicionalnom uzgoju stoke u Vojvodini bilo je čuvanje stoke na ispaši. Čobani, pastiri i svinjari vodili su svoje živote svakodnevno izdvojeni od ostalog stanovništva, provodeći vreme u društvu svojih stada i pasa. Potreba za stvaranjem i osećaj za lepo dolazili su do izražaja kroz specifično umetničko stvaralaštvo ovih ljudi. Umetnost čuvara stada sa naših pašnjaka delom se razlikuje od dominantnog folklornog nasleđa sa ovih prostora. U tradicionalnoj nematerijalnoj kulturi Vojvodine postoji kategorija čobanskih pesama i melodija, sviranih na instrumentima specifičnim za čobansku kulturu. Najčešći muzički instrument među pastirima bila je frula, kao obavezan rekvizit, bez obzira da li je osoba znala da svira ili je to samo pokušavala. Čobanske pesme spadaju u lirske, narodne pesme sa pastirskim motivima, čiji su autori često bili sami čobani.


Tradicionalnog stočarstva u našoj okolini više nema, ali nam o kulturnoj posebnosti ljudi iz ove profesije najvernije svedoči njihova materijalna zaostavština. Veliki deo čobanske umetnosti svodi se na likovno izražavanje. Najčešće se radi o individualnoj, naivnoj umetnosti nepoznatih autora. U skladu sa uslovima, podloga za likovno izražavanje ovih umetnika su predmeti koji su ih okruživali u svakodnevnom životu i radu. Među njima su sve stvari koje su pripadale obaveznoj čobanskoj opremi, kao što su: čobanski štapovi, bičevi, čuturice, tikvice za rakiju, frule, kožne kanije i rogovi. Ovo je veoma česta pojava u tradicionalnom stočarstvu, a gotovo svaki pastir ukrašavao je svoje predmete. Tehnike ukrašavanja su rezbarenje i urezivanje oblika tanjih ili debljih linija, a najviše ukrašavan predmet je tikvica za rakiju, čije oble ivice omogućavaju urezivanje složenijih kompozicija. Motivi ovih umetničkih dela su inserti iz svakodnevnog života pastira, predstave životinja, gajdaši i tamburaši, momak i devojka u izvornoj nošnji i mnogi drugi. Za nastanak ovih umetničkih dela zaslužna je i priroda profesije koja podrazumeva dosta slobodnog vremena, koje su pastiri koristili za izražavanje kroz umetnost.

Zbirke Etnološkog odeljenja Muzeja Vojvodine sadrže predmete koji na sebi prenose poruke umetnika sa pašnjaka i livada, a sa nekim od ovih izuzetnih predmeta možete se upoznati na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine, u zgradi u  Dunavskoj 35, u Novom Sadu.

Aleksandar Antunović, etnolog