Keltska tetradrahma (ostava Krčedin II)

.

 

   

 Drugu polovinu poslednjeg milenijuma pre Hrista u zapadnoj i srednjoj Evropi obeležava mlađe gvozdeno doba, odnosno latenska kultura, kao izraz brojnih keltskih zajednica koje su u drugoj polovini 4. veka pre Hrista naselile srednje Podunavlje i Pomoravlje. Pri povratku nakon poraza u pohodu na helensko svetilište Delfe 279. godine pre Hrista, jedan deo podunavskih Kelta se trajno naselio u Sremu. Tako je nastala populacija čije nam je ime poznato iz antičkih pisanih izvora – Skordisci.

Strip za pivopije

.

 

 U Zbirci savremene umetnosti Muzeja Vojvodine čuvaju se i tri rada ilustratora, animatora i stripadžije Milete Poštića nastala 2015. godine na koloniji posvećenoj ilustraciji i stripu. Pored ljubavi prema geografiji i dalekim zemljama, ovog svestranog umetnika inspirišu lokalne priče, tako da je sa velikim entuzijazmom prihvatio moj poziv za učešće na koloniji. Inspiraciju za ciklus ovih stripova pronašao je u svakodnevnim pričama iz prošlosti ovog podneblja. Tema jednog stripa su metle, kilogrami i veštice, drugog uzgajanje i način branja hmelja na ovim prostorima (jedna od velikih plantaža ove biljke se nalazila u Čelarevu), a treći je o dudovima kojih je nekada bilo svuda po Vojvodini.

 
Osim stripova koje je poklonio našem muzeju, Poštić je u jednom periodu života skoro svaki dan na društvenim mrežama objavljivao recepte za izuzetno sretan život. Ti duhoviti crteži stekli su toliku popularnost da su izdati i u formi knjige od 111 recepata. Ali Mileta tu nije stao sa receptima. On nastavlja da ih crta i da usrećuje one koji vole njegov  rad. Miletini crteži vrve od tigrova, majmuna, savremenih umetnika i raznih drugih neobičnih i egzotičnih drugara smeštenih u najčudnije šaljive situacije. Poštićev svet je stoprocentno neopterećen moralnim pridikama, predrasudama i društvenim normama, što mu daje neodoljivu lakoću i gotovo dečiju infantilnost. Sve na ovim radovima kipti od života, sumanutog u svojoj nepredvidivosti. Miletini likovi smo mi sami, sa svim našim vrlinama i manama, samo je potrebno da se opustimo i dopustimo sebi da budemo sretni baš takvi nesavršeni u najboljem od najgorih svetova.


Dragana Garić Jovičić, kustoskinja - istoričarka umetnosti


Mileta Poštić (Novi Sad, 1970) se školovao u Americi i Engleskoj, a radno iskustvo sticao u domenu animiranog filma u Južnoj Africi i Južnoj Koreji. Radio je za klijente kao što su: Ujedinjene Nacije, UNICEF, Nacionalna Geografija, Anglo-Ameriken i Globalna Okeanska komisija. Predavao je na univerzitetima u 6 zemalja na 4 kontinenta. Bavi se crtežom, ilustracijom, animacijom i stripom. Izlagao je samostalno i držao radionice u još 8 zemalja.

 

 

 

Ženske nošnje Vojvodine – osnova

.

 

 

 Osnovu ženske tradicijske odeće u Panonskoj niziji i susednim oblastima do polovine 19. veka činila je duga, široka košulja preko koje su nošeni ostali odevni predmeti. Uticajem modnih trendova iz gradskih sredina, duga košulja se deli na gornji deo – kratku košulju, i donju suknju.

Čovek i pas ‒ veza starija od civilizacije

.

 Praktično je nemoguće zamisliti čovečiju zajednicu, a da tu sliku ne dopunjuje prisustvo psa. U stvari, nije preterano ako se kaže da ne postoji mesto na planeti naseljeno ljudima, gde nema pasa. Danas postoji oko 400 rasa, koje su međusobno izuzetno različite po obliku i veličini. Međutim, bez obzira da li mislimo na čivavu ili veliku dogu, svi oni su potomci vukova ili nekog zajedničkog pretka, pripitomljeni u praskozorje ljudske civilizacije.

Izložba „Dunav, blago i kulture“ od Crnog mora do Šalaburga

.

 

 Danas je Međunarodni dan reke Dunav.  Ovaj dan se  obeležava  u 14 država, među kojima je i Srbija. „U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.“ (https://www.pzzp.rs/rs/sr/dogadaji/16-29-06-dan-dunava.html).  

 Muzej Vojvodine se priključuje ovoj proslavi kroz priču o izložbi pod nazivom „Dunav - blago i kulture“ od Crnog mora do Šalaburga - https://www.schallaburg.at/en/exhibition-2020/the-danube-people-treasures-cultures . Izložba je postavljena  u austrijskom dvorcu Šalaburg, turističkoj atrakciji smeštenoj u oblasti  Vahau, na 85 kilometara zapadno od Beča. Kulturni predeo Vahau se nalazi na Listi Svetske prirodne i kulturne baštine UNESKO-a od 2000. godine.

Vidovdanski ustav Kraljevine SHS

.

 Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca usvojen 28. juna 1921, poznat kao Vidovdanski ustav, bio je prvi od dva ustava jugoslovenske države doneta u periodu između dva svetska rata. Nastajanje ovog ustava bio je dug i delikatan proces i rezultat političkog kompromisa. Brzo će se pokazati da je državni sistem uveden Vidovdanskim ustavom pun manjkavosti, što će dovesti do toga da je država gotovo neprestano imala krize u vladi.

Vasa Pušibrk – đak, profesor i direktor Novosadske gimnazije

.

 

 Vasa Pušibrk je bio đak, profesor i direktor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu. Rođen je 11. septembra 1838. godine u Somboru, gde je završio osnovnu školu. Niže razrede gimnazije je završio u Novom Sadu (Srpska velika pravoslavna gimnazija), a više u Pešti. Studije je završio u Beču 1865. godine. Iste godine je bio primljen za profesora Srpske velike pravoslavne gimnazije, gde je predavao matematiku i fiziku, a povremeno i zemljopis, prirodopis, geometrijsko crtanje, krasnopis i stenografiju.