Povodom obeležavanja pola veka službovanja Hipokratu prof. dr Hadži-Dimitrija E. PANFILOVA, Društvo lekara Vojvodine i Muzej Vojvodine, u ponedeljak, 16. decembra 2019. godine, u 19 sati (Dunavska 35), održaće se video-prezentacija pod naslovom: FENOMENI HUMANE ESTETIKE I SOCIJALNE ETIKE.

Uvodnu reč, pod nazivom: PANFILOV – ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA, daće predsednik Društva lekara Vojvodine prof. dr Dragan Dankuc.

„Misterija lepote: da li je to obećanje sreće, svetlucanje neizrecivog ili metafizika fizike? Lepota poseduje socijalnu moć, jer lepi učenici dobijaju bolje ocene za iste radove od ružnijih, lepi prestupnici manje kazne, lepe konobarice veću napojnicu...

Nauka je definisala tipičnog kandidata za estetsku operaciju. Ta osoba je: ekstrovertirana, socijalno aktivna, emotivno osetljiva, vrlo kritična, vrlo samokritična, perfekcionista. U generalnoj populaciji takvih karaktera ima jedva 5%.

Drugi njihove motive ne mogu da razumeju, pa ih zato oni sakrivaju, dok se za operaciju žuči, slepog creva, meniskusa može znati. Odstupanje od idealnog ili poželjnog izgleda dela tela kod njih izaziva osećaj manje vrednosti, povlače se u sebe, bivaju depresivni, pate. Ta patnja je jedina legitimna indikacija za estetsku operaciju, posle koje raste: koncentracija na poslu 40%, uspeh na poslu 22%, uspeh u društvu 28%, za 19% raste emotivni, a za 9% seksualni indeks. Nakon godinu dana i plata raste za 5%. Pa ako raste koncentracija i uspeh na poslu, zašto ne bi rasla i plata!?!

Ako je indikacija ispravno postavljena, a operacija korektno izvedena takvi ljudi procvetaju u socijalnoj, profesionalnoj, emotivnoj pa i seksualnoj sferi.

Estetska operacija postaje hirurška psihoterapija, ona je lek, a ne hir! Od preko 3.500 dojki koje sam operisao - 3 žene su mi spontano izjavile da su tek nakon povećanja dojki doživele prvi orgazam!?! Pa zar to ne spada u kvalitet života žene? Jednoj pacijentkinji je zdravstveno osiguranje platilo 12 seansi na kauču kod psihijatra da bi se pomirila sa izgledom svog nosa. To joj nije pomoglo, nego tek operacija nosa, koju je morala sama platiti, što je bilo jeftinije od psihijatrijskih seansi. Pa zašto ne odmah kauzalna terapija?“

Film i estetska hirurgija su 7. i 8. umetnost, kao produkti XX stoleća, sve ostale umetnosti su poznate od antike. Sokrat je znao šta je lepo, ali ne i šta je lepota sama. Po Čehovu kod čoveka sve treba da je lepo, ne samo lice i odelo, nego i njegove misli i dela (Ujka Vanja).

Ni mi plastični hirurzi ne umemo da definišemo lepotu, ali umemo da je stvorimo!“

проф. др Хаџи-Димитрија Е. ПАНФИЛОВА

U četvrtak, 12. decembra u 19 sati, (Muzej Vojvodine, Dunavska 35), u organizaciji kompanije Color Media Communications i Ninamedia, a u sklopu festivala Novosadski Winterfest, održaće se Božićni koncet uz koktel.

Učesnici i program koncerta:
1. Duo Fagota (Jelena Burčer i Jefimija Šipka)
Francis Rene Gebauer - Romansa sa dve varijacije
Luigi Cherubini - Andante con moto

2. Duvački kvintet Ex Yu (Zorana Momić – flauta, Mihael Tresk – clarinet, Nela Drašković – oboa, Doris Račić – horna, Jefimija Šipka – fagot)
Deneš Agay - Five Easy Dances

3. Duvački trio (Jovan Aćimović – clarinet, Marija Đorđević – flauta, Jelena Burčer – fagot)
W. A . Mozart - Divertimento KV 229 No.2

U utorak, 10. decembra, u 19 sati u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, održaće se promocija knjige: TURISTIČKI VODIČ KROZ STARI NOVI SAD, autora Zorana Kneževa.

Na promociji će govoriti dr Drago Njegovan, mr Siniša Jokić, dr Vlada Sakač, prof Miša Blizanac i autor.

Ni jedna razglednica nekog urbanog prostora ne može ni da se zamisli bez nekih njenih znamenitih objekata, važnih istorijskih događaja i čuvenih ličnosti vezanih za društveno-politički i kulturni razvoj celine jednog takvog gradskog ambijenta. Uvažavajući ove činjenice, autor 4 knjige o prošlosti Novog Sada, koje su do sada štampane, Zoran Knežev, obuhvatio je istorijski period od kraja XVII do završetka XX veka što, prikazano putem arhitektonskih zdanja, predstavlja razdoblje izgradnje urbanog jezgra grada i njegove periferije. Kako svako vreme nosi svoj trag, tako i autor ove knjige za svaki pojedini segment u razvoju grada daje sažeto tekstualno tumačenje društveno-istorijskog konteksta i političkog ambijenta koji su uticali na specifičnosti arhitektonskih stilova misionarski nametenih od strane vlasti i koja se smenjivala u toku ova dva veka obeležena burnim događajima. Zoran Knežev je sa velikim entuzijazmom, ali i neophodnim poznavanjem istorijskih činjenica, sakupio obimnu fotodokumentarnu građu, koristeći pri tom različite izvore kao što su stare razglednice, arhivske fotografije, grafički prikazi, Internet i stručnu literaturu, da bi prikazao nastanak i razvoj arhitekturalnih celina Novog Sada ne zanemarujući ni periferijske tradicionalne ambijentalne arhitektonske vrednosti.

U utorak, 3. decembra 2019. godine, u 18 h (Dunavska 35) održaće se promocija naučne monografije FENIKS – PTICA VEČNOSTI: LAKTANTIJE – KLAUDIJE KLAUDIJAN, autorke dr Snežane Vukadinović.

Monografija „Feniks - ptica večnosti: Laktantije – Klaudije Klaudijan“, dr Snežane Vukadinović predstavlja jedno novo čitanje Laktantijeve i Klaudijanove pesme posvećene ovoj mitološkoj ptici. Osim preglednog i sažetog materijala koji se odnosi na samu mitološku građu, ova monografija nudi iscrpan pregled različitih tumačenja o poreklu, sadržini i književnoj, filozofskoj i istorijskoj pozadini ovog mita. Ovo je prvi srpski prevod i prepev (ali i prvi prevod na jedan slovenski jezik) ovog teško prevodljivog i zahtevnog književnog žanra. Reč je o dva panegrika posvećena ptici fniks. Jednu je napisao Laktantije (250-320), učitelj Konstantinovg sina Krispa, a drugu je ispevao Klaudije Klaudijan, rimski pesnik, koji je stvarao  na grčkom i na latinskom jeziku za vreme Teodosija i njegovih sinova Arkadija i Honorija (kraj 4. i početak 5. veka). Ova naučno-književna studija inspiriše i podstiče i vreme postmoderne. I pored stručnih odgovora i jasnog istraživanja fenomena mitskog kazivanja, mitološkog i naučnog tumačenja o „neviđenoj žar ptici“ ova knjiga izaziva kod čitaoca pregršt asocijacija i novih pitanja na temu vitaliteta i diskursa o smislu ovozemaljskog i onozemaljskog života. Monografiju je izdao Banatski kulturni centar i Filozofski fakultet u Novom Sadu.

U sredu, 27. novembra 2019. godine, u 19 sati (Dunavska 35) održaće se promocija knjige AZBUČNIK SRPSKIH UČITELjA U SREMU 1718 – 1918, autora Predraga Puzića u izdanju Narodne biblioteke Pećinci.

U knjizi su predstavljene radne i životne biografije 2.500 učitelja u 140 naselja gornjeg i donjeg Srema, na prostoru gde je savremeno srpsko školstvo začeto. Najveći i nemerljivi doprinos „Azučnika“ jeste u tome što je izvukao iz anonimnosti sve one korifeje, ali i male, pa i beznačajne učitelje, odajući im time zasluženu počast za teški i nikad dovoljno priznati rad.

O knjizi govore: Dr Saša Marković, prof. Učiteljskog fakulteta u Somboru i autor.
Odlomke iz knjige čitaju: Tijana Maksimović, glumica i Branko V. Vranješević, učitelj u penziji.

Na promociji će nastupiti i Hor prosvetnih radnika pod upravom Miodraga Blizanca.

Povodom prve godine rada Muzeja Prisajedinjenja 1918. i stoprve godišnjice od završetka Velikog rata i prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji 1918. godine, Odeljenje za pedagoški rad i odnose s javnošću Muzeja Vojvodine pripremilo je predstavu pod nazivom „Velika narodna skupština u Novom Sadu 1918.“ pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje;  u saradnji sa Srpskim narodnim pozorištem i gimnazijama: „Isidora Sekulić“ i „Svetozar Marković“.