Povodom obeležavanja dana sećanja na žrtve Racije 1942. godine, 22. januara 2020. godine, u 12 časova, održaće se predavanje „РАЦИЈА У ЈУЖНОЈ БАЧКОЈ 1942.“ Predavač je Dimitrije Mihajlović, kustos - istoričar.

Nakon predavanja odigraće se predstava „Danica, slučaj umetnika“, autora Aleksandra Mijalkovića, u kojoj učestvuju učenici OŠ „Braća Grulović“ iz Beške.

Devete po redu Novosadske dečije Zimzarije, u organizaciji Dečijeg kulturnog centra „Deci na dar“, i ove godine Muzej Vojvodine učestvuje od 24. do 27. decembra 2019. sa sledećim radionicama:

24. decembar, 10 sati, Dunavska 35
KAKVE TAJNE KRIJE DEVOJAČKI SANDUK?
Nekada su devojčicama pravili devojačke sanduke. Saznaćete kakva je bila njihova namena, koje se blago u njima čuvalo, kako su ukrašavani. Pravićemo devojačke sanduke, ukrašavati ih i korjiti ili crtati stvari koje su se u njima čuvale.
POTREBNO JE DONETI KUTIJU OD CIPELA.

25  decembar, 10 sati, Dunavska 35
PRIČA O TAJANSTVENOJ DAMI
Posmatrajući sliku „Portret mlade žene“, deca će sama pokušati da otkriju ko je naslikana dama, na osnovu izgleda i držanja, njene odeće i drugih detalјa na slici.
Kako je izgledao društveni život tog vremena, i za koje su se događaje dame ovako spremale i ukrašavale.
U kreativnom delu deca će od aluminijumske folije praviti figurice dama i gospoda na balu kome je “nepoznata dama“ mogla da prisustvuje.

26. decembar, 10 sati, Dunavska 35
U STAROM ORMANU MOJE BAKE KRIJU SE TAJNE SVAKOJAKE
Kakvu tajnu čuva bakin orman?Šta se to u njemu nalazilo?
Dođite u Muzej Vojvodine da čujete priču o ormanu- sekreteru koji je skrivao razne dragocenosti...
Sledi likovna radionica.

27. decembar, 10 sati, Dunavska 35
U POTRAZI ZA ZAKOPANIM BLAGOM?
Šta je arheologija i kako je nastala? Kako izgleda arheološko iskopavanje? Zadivljujuća svedočanstva prošlosti koja se čuvaju u Muzeju Vojvodine inspiriaće vas da napravite neki predmet koji biste vi da ste arheolog voleli da pronađete.

U utorak, 17. decembra, 18 sati (Dunavska 35), održaće se promocija knjige BANAT - NOVEMBAR 1918. GODINE - Velikobečkerečki list Torontal-događaji, viđenja, stavovi, autora dr Ferenca Nemeta i dr Milana Micića.

O knjizi će govoriti dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine i autori.

Studija BANAT-NOVEMBAR 1918 GODINE - Velikobečkerečki list Torontal-događaji, viđenja, stavovi govori o pisanju velikobečkerečkog lista na mađarskom jeziku Torontal o dramatičnim događijima u Banatu novembra 1918. godine. Raspad austrougarske države, povlačenje nemačke vojske kroz Banat, povratak austrougarskih vojnika sa fronta, nadiranje boljševičkih ideja iz Rusije, nemiri i nasilje u Banatu u vakumu vlasti, stvaranje srpskog i mađarskog nacionalnog veća i srpske i mađarske narodne garde u Velikom Bečkereku, ulazak srpske vojske u Banat kao garanta poštovanja života i imovine svih stanovnika Banata bez obzira na veru, jezik i nacionalnost, preuzimanje vlasti od strane Srpskog narodnog veća u Velikom Bečkereku, sadrži ova istoriografska studija kao uzbudljivo, korisno i čitljivo štivo iz istorije Banata, kraja Prvog svetskog rata i stvaranja jugoslovenske države.

Povodom obeležavanja pola veka službovanja Hipokratu prof. dr Hadži-Dimitrija E. PANFILOVA, Društvo lekara Vojvodine i Muzej Vojvodine, u ponedeljak, 16. decembra 2019. godine, u 19 sati (Dunavska 35), održaće se video-prezentacija pod naslovom: FENOMENI HUMANE ESTETIKE I SOCIJALNE ETIKE.

Uvodnu reč, pod nazivom: PANFILOV – ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA, daće predsednik Društva lekara Vojvodine prof. dr Dragan Dankuc.

„Misterija lepote: da li je to obećanje sreće, svetlucanje neizrecivog ili metafizika fizike? Lepota poseduje socijalnu moć, jer lepi učenici dobijaju bolje ocene za iste radove od ružnijih, lepi prestupnici manje kazne, lepe konobarice veću napojnicu...

Nauka je definisala tipičnog kandidata za estetsku operaciju. Ta osoba je: ekstrovertirana, socijalno aktivna, emotivno osetljiva, vrlo kritična, vrlo samokritična, perfekcionista. U generalnoj populaciji takvih karaktera ima jedva 5%.

Drugi njihove motive ne mogu da razumeju, pa ih zato oni sakrivaju, dok se za operaciju žuči, slepog creva, meniskusa može znati. Odstupanje od idealnog ili poželjnog izgleda dela tela kod njih izaziva osećaj manje vrednosti, povlače se u sebe, bivaju depresivni, pate. Ta patnja je jedina legitimna indikacija za estetsku operaciju, posle koje raste: koncentracija na poslu 40%, uspeh na poslu 22%, uspeh u društvu 28%, za 19% raste emotivni, a za 9% seksualni indeks. Nakon godinu dana i plata raste za 5%. Pa ako raste koncentracija i uspeh na poslu, zašto ne bi rasla i plata!?!

Ako je indikacija ispravno postavljena, a operacija korektno izvedena takvi ljudi procvetaju u socijalnoj, profesionalnoj, emotivnoj pa i seksualnoj sferi.

Estetska operacija postaje hirurška psihoterapija, ona je lek, a ne hir! Od preko 3.500 dojki koje sam operisao - 3 žene su mi spontano izjavile da su tek nakon povećanja dojki doživele prvi orgazam!?! Pa zar to ne spada u kvalitet života žene? Jednoj pacijentkinji je zdravstveno osiguranje platilo 12 seansi na kauču kod psihijatra da bi se pomirila sa izgledom svog nosa. To joj nije pomoglo, nego tek operacija nosa, koju je morala sama platiti, što je bilo jeftinije od psihijatrijskih seansi. Pa zašto ne odmah kauzalna terapija?“

Film i estetska hirurgija su 7. i 8. umetnost, kao produkti XX stoleća, sve ostale umetnosti su poznate od antike. Sokrat je znao šta je lepo, ali ne i šta je lepota sama. Po Čehovu kod čoveka sve treba da je lepo, ne samo lice i odelo, nego i njegove misli i dela (Ujka Vanja).

Ni mi plastični hirurzi ne umemo da definišemo lepotu, ali umemo da je stvorimo!“

проф. др Хаџи-Димитрија Е. ПАНФИЛОВА

U četvrtak, 12. decembra u 19 sati, (Muzej Vojvodine, Dunavska 35), u organizaciji kompanije Color Media Communications i Ninamedia, a u sklopu festivala Novosadski Winterfest, održaće se Božićni koncet uz koktel.

Učesnici i program koncerta:
1. Duo Fagota (Jelena Burčer i Jefimija Šipka)
Francis Rene Gebauer - Romansa sa dve varijacije
Luigi Cherubini - Andante con moto

2. Duvački kvintet Ex Yu (Zorana Momić – flauta, Mihael Tresk – clarinet, Nela Drašković – oboa, Doris Račić – horna, Jefimija Šipka – fagot)
Deneš Agay - Five Easy Dances

3. Duvački trio (Jovan Aćimović – clarinet, Marija Đorđević – flauta, Jelena Burčer – fagot)
W. A . Mozart - Divertimento KV 229 No.2

U utorak, 10. decembra, u 19 sati u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, održaće se promocija knjige: TURISTIČKI VODIČ KROZ STARI NOVI SAD, autora Zorana Kneževa.

Na promociji će govoriti dr Drago Njegovan, mr Siniša Jokić, dr Vlada Sakač, prof Miša Blizanac i autor.

Ni jedna razglednica nekog urbanog prostora ne može ni da se zamisli bez nekih njenih znamenitih objekata, važnih istorijskih događaja i čuvenih ličnosti vezanih za društveno-politički i kulturni razvoj celine jednog takvog gradskog ambijenta. Uvažavajući ove činjenice, autor 4 knjige o prošlosti Novog Sada, koje su do sada štampane, Zoran Knežev, obuhvatio je istorijski period od kraja XVII do završetka XX veka što, prikazano putem arhitektonskih zdanja, predstavlja razdoblje izgradnje urbanog jezgra grada i njegove periferije. Kako svako vreme nosi svoj trag, tako i autor ove knjige za svaki pojedini segment u razvoju grada daje sažeto tekstualno tumačenje društveno-istorijskog konteksta i političkog ambijenta koji su uticali na specifičnosti arhitektonskih stilova misionarski nametenih od strane vlasti i koja se smenjivala u toku ova dva veka obeležena burnim događajima. Zoran Knežev je sa velikim entuzijazmom, ali i neophodnim poznavanjem istorijskih činjenica, sakupio obimnu fotodokumentarnu građu, koristeći pri tom različite izvore kao što su stare razglednice, arhivske fotografije, grafički prikazi, Internet i stručnu literaturu, da bi prikazao nastanak i razvoj arhitekturalnih celina Novog Sada ne zanemarujući ni periferijske tradicionalne ambijentalne arhitektonske vrednosti.