Пољопривредни музеј

12.09.2013. | Депанданси

Иако је Војводина претежно пољопривредни крај, идеја о оснивању пољопривредног музеја се јавила релативно касно и веома тешко и споро је остваривана у пракси.

У контексту настојања тадашњих власти да плански изграде музејску мрежу у Војводини, године 1948. је први пут покренуто питање оснивања пољопривредног музеја. Те године је постигнут договор између Повереништва за просвету и Повереништва за пољопривреду Главног извршног одбора Аутономне Покрајине Војводине у вези са издвајањем Природњачке збирке из новооснованог Војвођанског музеја и формирања засебног пољопривредног музеја, под “руководством и старатељством” Повереништва за пољопривреду. До реализације овог договора није дошло, јер, по свој прилици, Повереништво за пољопривреду није обезбедило средства, као ни просторије за рад музеја, па је збирка остала при Војвођанском музеју.

Питање формирања пољопривредног музеја поново је покренуто 1959. године, након изложбе “Пољопривреда и земљорадничко задругарство Војводине у прошлости и данас”, коју су приредили Савез земљорадничких задруга АП Војводине и Задружни архив Војводине у Новом Саду. Међутим, ни овог пута се није истрајало. Иако је Музеј основан и почео да ради 1960. године, његова егзистенција и развој убрзо су доведени у питање. Због недостатка најосновнијих услова за рад, Музеј је угашен већ 1962. године. Музејски материјал је предат Задружном архиву, а 1966. године је припао новооснованом Покрајинском заводу за заштиту природе.

Питање оснивања пољопривредног музеја поново је покренуто 1979. године. Овога пута је то учинило Војвођанско друштво за пољопривредну технику, односно неколико љубитеља старе пољопривредне технике и заинтересованих аграрних предузећа. У сарадњи са Новосадским сајмом, Друштво је те године на Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду приредило изложбу старих пољопривредних машина, која је била постављена и наредних неколико година.

Коначно, године 1991, када је угашена Задруга у Кулпину, расписан је конкурс за уступање на коришћење дворца са помоћним зградама. На конкурс се пријавио Пољопривредни факултет у Новом Саду, са предлогом да се комплекс уступи будућем пољопривредном музеју. Извршно веће АПВ подржало је овај предлог и одобрило иницијална средства за рестаурацију комплекса и његово привођење функцији пољопривредног музеја. Нажалост, идеја о оснивању пољопривредног музеја ни тада није реализована до краја. Уместо као самостална музејска установа, “Пољопривредни музеј” у Кулпину почео је са радом као друштво грађана. Оснивачка скупштина одржана је 20. јануара 1993. године, када је усвојен и Статут Музеја. Те године су сви музејски предмети, који су били власништво Друштва за пољопривредну технику Војводине из Новог Сада, пренети у Кулпин и уступљени “Пољопривредном музеју”.

Наредних година је, уз помоћ Музеја Војводине и Пољопривредног факултета у Новом Саду, настављена рестаурација објеката и поступна реализација сталне поставке. До данас су урађене изложбе о историјату хмељарства, пшенице, сирка, конопље, млекарства, говедарства, свињарства и овчарства.

Од 2004. године Пољопривредни музеј се налази у саставу Музеја Војводине. Последњи обимнији радови на рестаурацији великог дворца обављени су 2009. године, када је у овом објекту постављена изложба стилског намештаја.

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar