Велики дворац

12.09.2013. | Депанданси

Велики дворац или каштел је централни објекат комплекса. Изграђен је почетком 19. века. Према неким подацима, градња је завршена 1826. године. У то време се породица Стратимировић већ прилично увећала и стекла велики углед међу Србима у Хабзбуршкој монархији. Оба дворца је саградила друга и трећа генерација ове породице, рођена у Кулпину. Они су свом породичном презимену Стратимировић обично додавали презиме Кулпински, а херцеговачко Вучковић су потпуно напустили. У овим генерацијама Стратимировића било је и угледних појединаца, који су се бавили различитим професијама. Најистакнутији међу њима је у то време свакако био Стефан Стратимировић, који се од 1790. до 1836. године налазио на челу Карловачке митрополије.

За зада нема познатих података о пројектанту и градитељима дворца. На једној старој фотографији – разгледници сачуван је првобитни изглед овог дворца. Зграда је темељно реконструисана 1912. године, када је имање било власништво породице Дунђерски. Пројекат реконструкције урадио је познати новосадски архитекта Момчило Тапавица. Највеће промене претрпела је кровна конструкција. Са централног дела је уклоњена шестоугаона кула, која се издизала изнад крова и доминирала зградом. На њој се налазио видиковац, велики сат са механизмом, апликација грба Стратимировића и низ других декоративних детаља. Промењена је и четвороугаона кровна конструкција, те су добијена два нагиба, а на чеоном делу је постављен декоративни фриз са орнаментисаним правоугаоним пољима и вазама на угловима.

Ова реконструкција није суштински променила првобитни архитектонски изглед зграде. Дворац је задржао сва обележја класицистичког стила у којем је грађен.

Градитељи двораца и властелинских вила са краја 18. и почетка 19. века су се на овим просторима углавном држали устаљених правила класицистичке градње. Овај стил карактеришу “једноставност, јасно рашчлањивање, утисак монументалности и извесна љупкост”. На чеоном делу зграде је, по правилу, пројектован улазни трем, тзв. портик. Код кулпинског дворца портик дели фасаду на два истоветна дела. Изграђен је у типичном класицистичком стилу. Чини га степениште, приступна рампа и четири пара јонских стубова, који носе архитрав и тимпанон.

На зачељу се налази петоугаони улазни трем, који на бочним странама има кружне отворе. Изнад трема је пространа тераса, наткривена куполом. На њу се улази са спрата, из централне просторије дворца, тзв. салона. Са терасе се пружа јединствен и упечатљив поглед на парк и околину.

Унутрашњост дворца је, такође, рађена у класицистичком стилу. Из пространог хола се директно улази у централну салу, са којом су повезане по две просторије са леве и десне стране. Везу са осталим просторијама у дворцу обезбеђује дугачки ходник, из којег се улази у остале просторије.

Грађевински материјал је карактеристичан за стил и оно време. Зидови су од цигле. Камен је употребљен за стубове портика, као и за степеништа и оплату подова у унутрашњости дворца. Спољни и унутрашњи зидови су обложени кречним малтером, а кровни покривач је првобитно био од бибер црепа. На крову су симетрично биле распоређене баџе – по три са сваке стране портика, и по два димњака. Каснијим реконструкцијама начињене су измене на крову: поред два нагиба добио је и нови прекривач од етернит плоча.

Последњи обимнији радови на поправци крова, уређењу фасаде и ентеријера обављени су 2009. године. Тада је у дворцу постављена изложба стилског намештаја.

Збирка стилског намештаја настала је у Војвођанском музеју, систематским прикупљањем предмета од 1955. године. Већ 1961. године у Музеју је приређена прва изложба намештаја. Музеј је 1967. године добио право на располагање и коришћење дворца у Челареву са затеченим предметима, чиме је збирка значајно обогаћена, а добијен је и одговарајући простор за излагање. Крајем 2009. године збирка је пренета у дворац у Кулпину, где је и изложена. Ова изложба обухвата период од почетка 18. до прве половине 20. века.

> Изложба стилског намештаја

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar