Др Драго Његован

s2sdefault

музејски саветник, доктор наука, научни саветник

Контакт

Телефон: 021 526-555
E-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Биографија

Драго Његован (1955, Лукавице), музејски саветник, виши научни сарадник, доктор наука. Гимназију друштвеног смера завршио је 1973. године. На Факултету политичких наука дипломирао је 1978, магистрирао 1984. и докторирао 2004. године. Од 1980. године радио је на Економском факултету као асистент за друштвено-хуманистичке предмете, а од 1987. до 1991. као предавач на Педагошком факултету. Од 1992. ради као кустос за политичку и привредну историју Војводине, а од 2000. као виши кустос. Био је секретар Научне јединице Музеја Војводине, члан уредништва Рада Музеја Војводине, шеф Одсека за новију историју Музеја Војводине, помоћник и заменик директора Музеја Војводине и директор Музеја града Новог Сада. Тренутно је задужен за Збирку плаката Музеја Војводине. Истраживачки рад углавном реализује у Архивској збирци Музеја Војводине и сличним збиркама других установа. Учествовао је у реализацији Сталне поставке Музеја Војводине (1997), изложбе Политички плакат у Војводини (1848-2003) у Музеју Војводине (2004) и изложбе Инсигније династије Карађорђевић у Музеју града Новог Сада (2006). Био је стални члан Комисије за полагање стручних испита из музеологије у Музеју Војводине, као и ментор за виша стручна звања из музеологије. Био је члан Извршног одбора Музејског друштва Србије. У оквиру истраживачког и изложбеног рада у Музеју Војводине објавио је више књига, каталога и чланака, а сарађивао је на пројектима Енциклопедије Новог Сада, Српског биографског речника Матице српске, Српске енциклопедије, Одељења за друштвене науке Матице српске и пројектима Српске академије наука и уметности, укључив и Огранак САНУ у Новом Саду. Члан је Уредништва Зборника Матице српске за друштвене науке. Радови су му превођени и објављивани на енглеском, француском, мађарском, бугарском, румунском, словачком и украјинском језику. Учествовао је на више међународних стручних и научних скупова, поводом којих су му објављени радови.

Библиографија

Država i struktura (1985), Осијек: ЦИТРО
Škola i društvena sredina, коаутор (1986), Осијек, Педагошки факултет
Присаједињење Срема, Баната, Бачке и Барање Србији 1918, Нови Сад, 1993.
Библиографија проте Стевана Михалџића, Рад Музеја Војводине, бр. 36, Нови Сад, 1994.
Дневник проте Стевана Михалџића са Париске мировне конференције 1919. године, Нови Сад – Београд, 2000, приређивач.
Присаједињење Срема, Баната, Бачке и Барање Србији 1918, 2. изд., Нови Сад, 2001.
Културна сарадња унутар евро-региона (на примеру евро-региона Дунав–Криш–Мориш–Тиса), у: Изазови политике ХХI века, Нови Сад, 2003.
Извори и литература за тему „Истраживање истине о догађајима у Војводини током Другог светског рата“, у: Истина..., Нови Сад, 2004.
Присаједињење Војводине Србији (прилог политичкој историји Срба у Војводини до 1921. године), Нови Сад, 2004.
Политички плакат у Војводини 1948-2003, каталог изложбе, Музеј Војводине, Нови Сад, 2004.
Relatiile interetnice in Europa Centrala si de Sud – Est la sfarsitul sec. XXI / The etnic relations in Central and South-East Europe of the end of the XXth century and the bigining of the XXIst century, in: Dilema Europei Centrale: Convietuire sau coexistenta, Lucrarile Simpozionului International de Antropologie Culturala din 13–14 mai 2004 de la Arad, Arad, 2004.
Мемоари Симеона Пишчевића као извор за историју Нове Србије и Славеносрбије, у: Сеоба Срба у Руско царство половином 18. века: зборник радова са међународног научног скупа у Новом Саду, 7 – 9. маја 2003, Нови Сад, 2005.
Присаједињење Војводине Србији, Прилог политичкој историји Срба у Војводини до 1921. године, Нови Сад, 2005.
Инсигније династије Карађорђевић, каталог изложбе, Нови Сад, 2006, коаутор
Нови Сад у време првог градског физика др Јована Апостоловића, у: Јован Апостоловић и његово време, Нови Сад, 2007.
Историјска улога Буњеваца у присаједињењу војвођанских области Краљевини Србији 1918, у: Зборник радова са симпозијумима „О Буњевцима“, Нови Сад, 2007.
Двадесет знаменитих Срба из Барање – Српске цркве у Барањи, Нови Сад, 2008.
Библиографија Рада војвођанских музеја (1-35) – Рада Музеја Војводине (36-50), 1952-2008, Нови Сад, 2008, коаутор.
Рација: III група масовних злочина, Нови Сад 2008, приређивач.
Документи о насилној хрватизацији Буњеваца и Шокаца у Војводини после Другог светског рата, у: Етнолингвистичка и историјска истраживања о Буњевцима, Суботица – Нови Сад, 2008.
Croatizarea fortata a socatilor si benevadilor in Voivodina dupa al doilea razboi mondial, in: Europa identitatilor, Arad, 2008.
Српски народни покрет за Српску Војводину (1848-1849) и Војводство Србија и Тамишки Банат (1849-1860), Добровољачки гласник, год. XVIII, бр. 31, Београд, 2008.
Пресуда Врховног суда Војводине деветорици најодговорнијих за ратне злочине почињене током рације у јужној Бачкој, Рад Музеја Војводине, 50, Нови Сад, 2008.
Један мање познати извештај о „рацији“ у јужној Бачкој 1942. године / One Less Known Report on the “Raid” in the South Bačka in 1942, Рад Музеја Војводине, 51, 2009.
Сећање на грофа Саву Владиславића Рагузинског (1668-1738), коаутор, Сремски Карловци - Београд, 2009.
Акција Виктора Томића и Покретни преки суд у Срему 1942. - V група масовних злочина у Срему, (2010), Нови Сад: Прометеј и Мало историјско друштво Нови Сад
Развој етничке и верске структуре Војводине, 2010, Нови Сад, Прометеј и МИД НС, коаутор.
Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини против Јевреја, Нови Сад, Прометеј и МИД Нови Сад, 2011.
Контроверзе српско-мађарских односа у новијој историји: Енике А. Шајти, "Мађари у Војводини 1918–1947.", приказ, Рад Музеја Војводине, 53, 2011.
Значајан јубилеј српске музеологије – Од Музеја Врбаске бановине до Музеја Републике Српске (1930–2010), Рад Музеја Војводине, 54, 2012.
Vorwärts, Prinz Eugen! Срђан Божовић, "Дивизија Принц Еуген", Рад Музеја Војводине, 54, 2012.
Академик Чедомир Попов (1936–2012), In memoriam, Рад Музеја Војводине, 54, 2012.
Станко Димић (1963–2012), In memoriam, Рад Музеја Војводине, 54, 2012.

Изложбе

Фрушка гора - бастион антифашизма 1941-1945, Музеј Војводине, 2012, коаутор.