Секретер са цртежима градова и пејсажа Војводине

.

0
0
0
s2sdefault

Профани намештај, домаће и стране провенијенције, који је употребљаван на територији Војводине сведочи нам о култури становања племићких и грађанских породица протеклих векова.
На сталној поставци Музеја Војводине у оквиру сегмента културне историје налази се веома занимљив комад намештаја – секретер из 1827. године. У колекцију музеја доспео је откупом 1960. године од једне старе суботичке породице. Овај секретер припада бидермајеру који се у земљама средње Еуропе јавља између 1815. и 1848. године. У смислу стила, али духа времена, бидермајер је свој најбољи израз нашао управо у култури становања и опремања грађанских ентеријера. У ентеријеру секретер се  најчешће налазио у соби за примање или у салону и сматран је женским намештајем.
Секретер заузима посебно место међу предметима ове врсте јер је мајстор који га је израдио оставио запис. Сигнирање намештаја није била уобичајена пракса и самим тим представља известан раритет. Запис је на мађарском језику и у преводу гласи „Колонић Шандор израдио је овај орман као ремек у Мариа Терезиопољу“. На основу овог знамо да је секретер израђен као предмет за полагање мајсторског испита (ремек) у данашњој Суботици (Мариа Терезиопољу).

Секретер у затвореном облику изгледа прилично једноставно, готово неупадљиво. Израђен је од ораховог фурнира, а једини украс споља чине црно бајцовани стубови и калота у облику урне на врху. Међутим, унутрашњи део открива квалитет занатске обраде и вештину мајстора. Састоји се из три основна дела: доњи део затварају врата са три фиоке, средњи део чини плоча која се спушта и служи за писање, а изнад ње се налази део са фиокама и отвореним претинцима  који привлаче изузетну пажњу. Поред отворених претинаца са огледалима, украса у вису шаховских поља, секретер има четрнаест фиока које су украшене интарзијом. На њима су приказани цртежи градова и пејзажи тадашње Јужне Угарске. Горња фиока има натпис и на њој је приказана нова градска кућа слободног краљевског града - данашње Суботице. Међу осталим цртежима препознаје се црква Свете Терезије у Суботици, панорама Сомбора, Титела и других градова.
Као код свих секретера ове врсте и овај у Музеју Војводине има скривене фиоке и претинце. Видљиве и тајне фиоке служиле су за смештање личних и вредносних ствари: мањих предмета од стакла и порцелана, сувенира са путовања, предмета добијених на поклон и других успомена. У њима су се чувала писма и дневници што је у духу тог времена био део опширне интимне коренсподенције. Сваки секретер носи печат свог власника, као и  личне приче које чекају да буду откривене.

Александра Стефанов, кустоскиња - историчарка уметности

* * *

Повезани чланци