Куга у Срему од 1795. до 1796. године

.

0
0
0
s2sdefault

Утицај болести на велику смртност становништва је, у највећој мери, усмерио научни рад Радивоја Симоновића, који се у бројним текстовима бавио питањима здравствене заштите и превенције болести. Његово добро познавање здравствених прилика не чуди ако знамо да је по занимању био лекар, који је током своје војне и цивилне медицинске службе био у прилици да се добро упозна са уобичајеним болестима тога времена. У великом броју својих радова он иступа пред читаоце као медицински педагог који подучава и указује на узроке велике смртности. Свакако је најобимнији његов рад Куга у Срему године 1795. и 1796: опис помора са особитим обзиром на културно стање ондашњег народа, у којем, користећи сачувану медицинску архиву насталу током сузбијања куге у Срему, реконструише овај догађај из медицинске прошлости, са посебним критичким освртом на животне, хигијенске, стамбене и верске прилике које су утицале на брзо ширење и велику смртност поменуте болести.

Симоновић у предговору наводи разлоге због којих је написао књигу: Народу хтео сам да од заборава сачувам појединости овог страшног помора и да разјасним како природа неумитно суди, како казни болешћу и смрћу све грешнике, па не штеди ни невине, него за грехе очеве уништи читаве породице. Омладини хтео сам да покажем како наш народ неразумно живи не пазећи на здравље, како не уме да се брани од заразних болести, јер је немаран у кући и јер се тврдо придржава шкодљивих обичаја, па много оболева и умире. Лекарима хтео сам да покажем како у животу нашег народа има много појава на које се нико не осврће. Треба на згодним примерима да покажемо народу како су болести важне, па ће народ више пазити, мање оболевати и умирати и биће срећнији. Историчарима хтео сам да покажем како судбина једног народа не зависи само од пораза и победа на бојном пољу. У мирно доба заразне болести више поморе него у рату пушке и топови. Болести су највећи непријатељи свију народа и држава. Етнографима хтео сам да покажем како од болештина неразумни народи изумиру, и како њихове редове попуњавају паметни. Немарни, лењи, сујеверни, страсни, пијани и тврдоглави свуда пропадају, а њихове земље и куће сигурно освајају тачни, вредни, мудри, трпељиви, трезни и попустљиви.

У Матичиној едицији Књиге за народ Радивој Симоновић објављује дело Јектика – сучија: туберкулоза и скрофулоза, у којем говори о узроцима и превенцији у лечењу туберкулозе. У тој књизи он износи физичко-антрополошке, психичке, социјалне и културне чиниоце који, по њему, утичу на развој и ширење ове болести. Са становишта медицинског педагога Симоновић иступа и у својој књизи Ђаци планинари, у којој афирмише развој планинарства у нашој земљи: Најбоља одбрана од јектике је телесни рад и свеж ваздух. Зато од јектике најмање болују сељаци и сточари на планинама. Спортови који долазе са запада имају исту ману: врло су једноставни, досадно монотони, ужасно без духа и полета. Пешачење по планинама је најлепши спорт на свету и за младеж најбољи и најкориснији.

Богдан Шекарић, музејски саветник – етнолог

 

Повезани чланци