Рибе и риболов кроз историју у Војводини – или како археологија размишља о овом питању?

.

0
0
0
s2sdefault

Дуж речног корита, одувек је бујало од живота. Без обзира на величину, брзину тока, пролази ли кроз шуму, планину или долину, река омогућава и привлачи живот. Током свих историјских епоха, људи су зависили од близине реке, насељавали просторе дуж обала и користили све благодети које им је она пружала. Богатство живог света у води омогућавало је преживљавање и подизање породице, свима онима који су били у стању да то богатство искористе.

Територију Војводине карактерише богата мрежа водених токова. Људске заједнице су увек користиле предност тог равничарског пејзажа, о чему говоре остаци бројних насеобина пронађених дуж некадашњих и садашњих речних обала.

Људи који су живели уз реку, живели су за њу и од ње. Сасвим сигурно, риболов је заузимао значајно место у њиховим активностима. Риба и рибље месо су били, без обзира о којој епохи људске историје да говоримо, неизоставна компонента у исхрани.

Овакву смелу тврдњу, потребно је и доказати, што никако није једноставно. Наиме, изузетно је тешко утврдити колики је уистину био значај риболова за људе који су насељавали обале река. Остаци риба на археолошким налазиштима су генерално оскудни, а сасвим је могуће да се током неких ранијих, класичних археолошких ископавања оваквим остацима просто није придавала неопходна пажња. Ако се још узме у обзир да је скелетни систем риба прилично компликован, да се састоји из великог броја ситних и осетљивих елемената који се прилично тешко очувају, долази се до закључка да је поуздана реконструкција изузетно изазован посао. Ипак, модернији и детаљнији приступ истраживању локалитета омогућава нови увид и пружа много целовитију слику.

Следећа ствар коју треба узети у обзир је и које тачно остатке налазимо током археолошких ископавања. Најчешће се налазе крупни делови скелета риба, нпр. делови  скелета главе, као и други фрагменти лако уочљиви голим оком. Веома често су то и фрагменти веома крупних примерака. Ипак, тешко је замислити да би само крупни примерци риба били значајни. Намеће се размишљање да би, на пример, обилан излов ситније рибе у суштини био много доступнији и ефикаснији извор рибљег меса у односу на потрагу за веома крупним јединкама. Пуне рибарске мреже ситних шаранских риба су свакако лакше остварив подухват, а самим тим и много значајнији за економију сваког насеља. Опет, с друге стране, потребно је узети у обзир и чињеницу да су водени екосистеми били много здравији него што је то случај данас, тако да крупни примерци можда и нису били таква реткост. Неумерен утицај људи на све екосистеме, па и речне, довео је до поремећаја природних циклуса, што се свакако одразило и на рибљи фонд. Један од најбоњих примера за то су крупне јесетарске рибе у Дунаву. Оне нису биле реткост до средине шездесетих година прошлога века, али је изградњом хидроцентрале Ђердап дошло до прекида њиховог природног миграцоног пута, што се неминовно одразило на квалитет излова ових јединки узводно од хидроцентрале.

Поред свега наведеног, мора се поразмислити и о евентуалном фаворизовању одређених врста риба од стране риболоваца, или недостаци риболовачких техника у зависности од окружења у којем се риболов изводио.

Све то ипак даје одређену слику, коју је наравно могуће употпунити упоређивањем локалитета и са најближим рецентним воденим токовима или из литературних навода. Када се све узме у обзир и када се проба одговорити на све изазове, могуће је ипак доћи до одређених закључака, који свакако нису потпуни, али су за науку непроцењиви.

На археолошким локалитетима у Војводини, према објављеним подацима, утврђено је 12 врста риба. То су: паструга (Acipenser stellatus), руска јесетра (Acipenser gueldenstaedtii), кечига (Acipenser ruthenus), моруна (Huso huso), младица (Hucho hucho), буцов (Aspius aspius), деверика (Abramis brama), шаран (Cyprinus carpio), јаз (Leuciscus idus), штука (Esox lucius), смуђ (Sander lucioperca) и сом (Silurus glanis).

Иако реално није могуће доказати да је риболов одиграо кључну улогу у животима народа који живе дуж великих река кроз историју, неоспоран је његов велики значај. Богатство водених екоситема увек представља добру основу за задовољавање дела прехрамбених потреба људи који живе уз њих, а не треба занемарити њихов потенцијал, посебно на местима где су пронађени рибљи остаци.

Дарко Радмановић, кустос – археозоолог

Повезани чланци