Будите део музејске изложбе!
Ципелград и Ципеларник
article thumbnail   „Данас је Дан Републике И стари се сјећа ратних дана, Жао му је што се ни клинци Више не играју партизана.“ – Забрањено пушење, Дан Републике    Дан Републике био је један од највећих празника у...
article thumbnail   29. новембра 1922. године, на данашњи дан, пре непуних сто година отворена је Тутанкамонова гробница – једно од највећих археолошких открића свих времена.  Овим поводом, у Музеју Војводине ће од 1. децембра...
article thumbnailПоводом изложбе Нумизматичке приче, Одељење за педагошки  рад и односе с јавношћу Музеја Војводине,  организује играоницу Mедаљаoд златаoко мога вратау недељу, 29. децембра у 11...
Јустинијанов суберат
петак, 27 новембар 2020
article thumbnail  Суберат, копија Јустинијановог солида Нумизматичка збирка Музеја Војводине поседује један примерак оновременог византијског фалсификата цара Јустинијана (537-565). Овај новац чије је језгро од бронзе, а у...
article thumbnailПреносни ручни круњач за кукуруз монтиран на дрвеном сандуку, фото: Филип Форкапић У претходној причи, посетиоци сајта Музеја Војводине, у оквиру рубрике “Буди одговоран према духу и телу”,...
article thumbnail  Платформе за учење су мултимедијална и интерактивна метода онлајн учења. Дигитална трансформација друштва у последњих десет година натерала је музеје на промену и прилагођавање садржаја...
Војвођанске јастучнице
четвртак, 26 новембар 2020
article thumbnail   Навлака за јастук или јастучница у српском језику означава правоуглу или коцкасту платнену врећу отворену са једне стране ради навлачења на јастук. У мађарском језику су у употреби појмови...
article thumbnail     Примили смо тужну вест да је преминуо велики пријатељ и дародавац Музеја Војводине − уметник Роберт Хамерштил (Robert Hammerstiel). Роберт Хамерштил рођен је 1933. године у Вршцу, а...
ОБАВЕШТЕЊЕ - Ново радно време Музеја
четвртак, 26 новембар 2020
article thumbnail  Због погоршања епидемиолошке ситуације у земљи, Музеј Војводине је за посетиоце отворен од уторка до недеље, од 10.00 до 18.00 сати. Привремено се одлажу сви програми намењени већем броју посетилаца. Рад Музеја...
article thumbnailПробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године започето је ослобађање Краљевине Србије. У силовитом јуришу српских јунака и савезника поражена је бугарска војска, која је...

Први светски рат

0
0
0
s2sdefault

Вишедеценијски сукоби водећих империјалних сила (Немачке, Енглеске, Француске, Русије и Аустроугарске) око расподеле светске моћи 1914. године попримили су размере катастрофалног рата, највећег и најстрашнијег у дотадашњој историји човечанства. Територија Војводине, тада у саставу Аустроугарске монархије, била је поштеђена директних разарања, али  је рат имао драматичне последице на политички, привредни и социјални живот становништва.

Због близине фронта према Краљевини Србији, на коју је српско становништво Војводине гледало као на своју матичну државу, аустроугарске власти су спроводиле репресивне мере против Срба и других словенских народа. То је продубило предратне међунационалне антагонизме и допринело подривању наднационалних основа царског легитимитета. Истовремено се од мобилисаног мушког становништва очекивало да брани границе царства на галицијском, касније и на италијанском фронту. Њихов одговор је, у великом броју случајева, био дезертирање, предаја или прелазак на противничку страну – у добровољачке редове војске Краљевине Србије.

Највећа промена уследила је на самом крају рата, када је војска Краљевине Србије, након скоро три године егзила у Грчкој, успела да пробије Солунски фронт и продре дубоко у територију Аустроугарске. На простору данашње Војводине, словенско становништво се политички организовало и прогласило присаједињење са Краљевином Србијом, у оквиру које је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, државе настале на  рушевинама отоманске и аустроугарске империје.