Будите део музејске изложбе!
Ципелград и Ципеларник
article thumbnail     Примили смо тужну вест да је преминуо велики пријатељ и дародавац Музеја Војводине − уметник Роберт Хамерштил (Robert Hammerstiel). Роберт Хамерштил рођен је 1933. године у Вршцу, а...
ОБАВЕШТЕЊЕ - Ново радно време Музеја
четвртак, 26 новембар 2020
article thumbnail  Због погоршања епидемиолошке ситуације у земљи, Музеј Војводине је за посетиоце отворен од уторка до недеље, од 10.00 до 18.00 сати. Привремено се одлажу сви програми намењени већем броју посетилаца. Рад Музеја...
article thumbnailПоводом изложбе Нумизматичке приче, Одељење за педагошки  рад и односе с јавношћу Музеја Војводине,  организује играоницу Mедаљаoд златаoко мога вратау недељу, 29. децембра у 11...
article thumbnailПробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године започето је ослобађање Краљевине Србије. У силовитом јуришу српских јунака и савезника поражена је бугарска војска, која је...
Примариjус др Ђура Ж. Јовановић
уторак, 24 новембар 2020
article thumbnailДр Ђура Јовановић је рођен 4. маја 1892. године у Ердевику, као најстарије од шесторо деце мајке Марије и оца Животе. Школовао се у Ердевику, Шиду, Сремским Карловцима, а...
Ас (AES GRAVE)
понедељак, 23 новембар 2020
article thumbnail  Тежак бронзани ливени новац који је у време Римске Републике заменио aes rude, први облик платежног средства код Римљана, чије име је означавало необрађене комаде бронзе,...
article thumbnailПоводом обележавања 25. годишњице оснивања, Српско занатлијско певачко друштво „Невен“ штампало је Споменицу о прослави 25-годишњице и освећење друштвене заставе Новосадског...
article thumbnailУ визуелној репрезентацији историјских догађаја понекад се одређени мотив издвоји по својој иконичности и прерасте у јасну метафору самог догађаја. То може бити једна сцена...
article thumbnailМарија Јовановић рођена је у Бегечу у земљопоседничкој породици Бораковића. Српску народну-вероисповедну школу завршила је у родном месту. Школовање је наставила у Новом Саду....

Књига Арчибалда Рајса - Злочини аустроугарских трупа у Србији 1914/15.

0
0
0
s2sdefault

Једна од трагедија по којој је Први светски рат остао запамћен су масовни злочини над цивилним становништвом. Међу најмасовнијима били су злочини аустроугарских трупа над српским становништвом. Број жртава се процењује на око 4.000, међу њима велики број жена, деце и стараца.

Вести о обиму злочина аустроуагрске војске у Србији довеле су до формирања независне истражне комисије, која је у првој половини 1915. обишла Србију и прикупила бројне доказе о њима. На челу комисије био је угледни швајцарски хемичар и криминолог др Рудолф Арчибалд Рајс. Он лично је био шокиран призорима које је тамо затекао и доказима које је прикупио. Извештаје комисије и своје личне импресије објавио је на енглеском језику 1916. у Лондону, у публикацији које се налази у витрини.

Рајс се после објављивања ове књиге вратио у Србију. Заједно са јединицама српске војске повлачио се преко Албаније, и заједно са њима ушао у ослобођени Београд. Касније је написао још једну књигу о аустроугарским, немачким и бугарским злочинима у Србији од 1915. до 1918. године.

Остао је да живи у Србији. Преминуо је у Београду 8. августа 1929, од последица можданог удара. Током живота у Србији, упознао је и лоше стране српског менталитета, и о томе написао књигу на фанцуском Чујте, Срби! која је на српском језику објављена тек 2004.

По Рајсовој последњој жељи, његово срце је сахрањено у капели на Кајмакчалану. Урну у којој се оно налазило разбили су током Другог светског рата бугарски војници, а срце је нестало. Данас се у капели налази празна рестаурирана урна.