Будите део музејске изложбе!
Ципелград и Ципеларник
article thumbnail     Примили смо тужну вест да је преминуо велики пријатељ и дародавац Музеја Војводине − уметник Роберт Хамерштил (Robert Hammerstiel). Роберт Хамерштил рођен је 1933. године у Вршцу, а...
ОБАВЕШТЕЊЕ - Ново радно време Музеја
четвртак, 26 новембар 2020
article thumbnail  Због погоршања епидемиолошке ситуације у земљи, Музеј Војводине је за посетиоце отворен од уторка до недеље, од 10.00 до 18.00 сати. Привремено се одлажу сви програми намењени већем броју посетилаца. Рад Музеја...
article thumbnailПоводом изложбе Нумизматичке приче, Одељење за педагошки  рад и односе с јавношћу Музеја Војводине,  организује играоницу Mедаљаoд златаoко мога вратау недељу, 29. децембра у 11...
article thumbnailПробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године започето је ослобађање Краљевине Србије. У силовитом јуришу српских јунака и савезника поражена је бугарска војска, која је...
Примариjус др Ђура Ж. Јовановић
уторак, 24 новембар 2020
article thumbnailДр Ђура Јовановић је рођен 4. маја 1892. године у Ердевику, као најстарије од шесторо деце мајке Марије и оца Животе. Школовао се у Ердевику, Шиду, Сремским Карловцима, а...
Ас (AES GRAVE)
понедељак, 23 новембар 2020
article thumbnail  Тежак бронзани ливени новац који је у време Римске Републике заменио aes rude, први облик платежног средства код Римљана, чије име је означавало необрађене комаде бронзе,...
article thumbnailПоводом обележавања 25. годишњице оснивања, Српско занатлијско певачко друштво „Невен“ штампало је Споменицу о прослави 25-годишњице и освећење друштвене заставе Новосадског...
article thumbnailУ визуелној репрезентацији историјских догађаја понекад се одређени мотив издвоји по својој иконичности и прерасте у јасну метафору самог догађаја. То може бити једна сцена...
article thumbnailМарија Јовановић рођена је у Бегечу у земљопоседничкој породици Бораковића. Српску народну-вероисповедну школу завршила је у родном месту. Школовање је наставила у Новом Саду....

Примерак Политике са вешћу о убиству краља Александра – Марсељски атентат

0
0
0
s2sdefault


У склопу политике јачања односа са западноевропским земљама, југословенски краљ Александар I Карађорђевић кренуо је почетком октобра 1934. у званичну посету Француској. Искрцао се 9. октобра у Марсељу, где га је дочекао француски премијер Луј Барту.

Убрзо по искрцавању, при уласку у аутомобил, на краља је извршен атентат. У почетку се чинило да његова рана није тешка, али је убрзо колабирао од унутрашњег крварења и преминуо истог дана. Рањен је био и премијер Барту.

Атентат је извршио припадник ВМРО-а Владимир Черноземски, а организатор је била група припадника усташког покрета, припремана у логору Јанка Пуста у Хортијевој Мађарској, земљи која је због своје иредентистичке политике била у изузетно лошим односима са свим земљама које су се издвојиле из састава Угарске, посебно са Југославијом. Иза атентата стајале су фашистичке силе, нарочито Италија, која је такође имала територијалне претензије према Југославији.