Будите део музејске изложбе!
Ципелград и Ципеларник
article thumbnail   „Данас је Дан Републике И стари се сјећа ратних дана, Жао му је што се ни клинци Више не играју партизана.“ – Забрањено пушење, Дан Републике    Дан Републике био је један од највећих празника у...
article thumbnail   29. новембра 1922. године, на данашњи дан, пре непуних сто година отворена је Тутанкамонова гробница – једно од највећих археолошких открића свих времена.  Овим поводом, у Музеју Војводине ће од 1. децембра...
article thumbnailПоводом изложбе Нумизматичке приче, Одељење за педагошки  рад и односе с јавношћу Музеја Војводине,  организује играоницу Mедаљаoд златаoко мога вратау недељу, 29. децембра у 11...
Јустинијанов суберат
петак, 27 новембар 2020
article thumbnail  Суберат, копија Јустинијановог солида Нумизматичка збирка Музеја Војводине поседује један примерак оновременог византијског фалсификата цара Јустинијана (537-565). Овај новац чије је језгро од бронзе, а у...
article thumbnailПреносни ручни круњач за кукуруз монтиран на дрвеном сандуку, фото: Филип Форкапић У претходној причи, посетиоци сајта Музеја Војводине, у оквиру рубрике “Буди одговоран према духу и телу”,...
article thumbnail  Платформе за учење су мултимедијална и интерактивна метода онлајн учења. Дигитална трансформација друштва у последњих десет година натерала је музеје на промену и прилагођавање садржаја...
Војвођанске јастучнице
четвртак, 26 новембар 2020
article thumbnail   Навлака за јастук или јастучница у српском језику означава правоуглу или коцкасту платнену врећу отворену са једне стране ради навлачења на јастук. У мађарском језику су у употреби појмови...
article thumbnail     Примили смо тужну вест да је преминуо велики пријатељ и дародавац Музеја Војводине − уметник Роберт Хамерштил (Robert Hammerstiel). Роберт Хамерштил рођен је 1933. године у Вршцу, а...
ОБАВЕШТЕЊЕ - Ново радно време Музеја
четвртак, 26 новембар 2020
article thumbnail  Због погоршања епидемиолошке ситуације у земљи, Музеј Војводине је за посетиоце отворен од уторка до недеље, од 10.00 до 18.00 сати. Привремено се одлажу сви програми намењени већем броју посетилаца. Рад Музеја...
article thumbnailПробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године започето је ослобађање Краљевине Србије. У силовитом јуришу српских јунака и савезника поражена је бугарска војска, која је...

Летопис Матице српске

0
0
0
s2sdefault

Улазак у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, утицао је на културни пејзаж Војводине. Остваривањем националних тежњи, национално-културни посленици и институције пали су у други план, а Београд и остали културни центри привукли су значајна имена из научног, образовног и уметничког миљеа. Периферна улога коју је простор Војводине заузео на мапи нове државе најјасније се одражавао на рад најстарије српске културне институције – Матице српске – која је у међуратном периоду пролазила кроз финансијске тешкоће, концепцијска лутања и покушаје политичких злоупотреба. Чак ни њена најдуговечнија тековина, часопис Летопис Матице српске, није излазио до 1923. године.

Прва издања обновљеног Летописа красио је и нови визуелни идентитет, за који је заслужан млади сликар из Бечеја, Младен Јосић. Стилизована сецесијска композиција на насловној страни, са мотивом замишљеног старца, није наишла на одобравање конзервативнијих чланова Матице. У критици се посебно истицао бивши уредник Милан Савић, који је сматрао да је илустрацијама место само у каквом дечијем или шаљивом листу, а на питање шта треба да значи алегоријска представа са насловнице, реномирани сликар Урош Предић му је лаконски одговорио „Не мора све да нешто значи, ако је лепо цртано“.

Иначе, сам Предић је због превише обавеза претходно одбио да ради ликовну опрему Летописа, али се похвално изразио о будућем истакнутом сликару Младену Јосићу: „Сада, пошто су угледала света два броја обновљеног Летописа, умирио сам се, и не само то, него сам весео, што нисам заузео место које ето млађа снага тако добро испуњава, са пуно лепих обећања за будућност.“