Пре појаве великих фармацеутских компанија и већ готових лекова, апотекари су самостално у својим апотекарским лабораторијама справљали лекове по одређеној рецептури у посудама од квалитетног и термички отпорног стакла. Неопходно је било пазити на квалитет стакла, како се њихов садржај не би „искварио“, па се користило „јако стакло без алкалија“.
Стаклени предмети су били саставни и незаобилазни део сваке апотекарске лабораторије и официне. У оквиру Апотеке из Оџака, чува се преко стотину боца и бочица од стакла, различитих облика и димензија. Стаклене стојнице израђене су од безбојног, дуваног, брушеног и матираног стакла. Ови предмети, током прве половине 20. века служили су за справљање и чување лекова. Величина, врста и облик стојнице зависила је од врсте материје коју садрже. Лековите супстанце, осетљиве на светлост чувале су се у тамним боцама (браон и зеленo стакло).
У погледу чувања лекова стакло је погодно, јер не мења састав, мирис и укус садржаја бочице, па чак ни када се у њој нађу изразито киселе или базне супстанце и зато су и данас незаобилазне у процесу производње, чувању и паковању лекова.
