Рад Музеја Војводине, часопис са традицијом од 70 година, појавио се и овога пута у пуном сјају, у свом 64. броју и 53. свесци.
Пратећи нова упутства о писању и објављивању научних и стручних радова бројни сарадници, стари, стални и нови, приступили су са преданом акрибичношћу оваплоћењу великог броја разнородних тема из археологије, историје, етнологије, библиографије, конзервације и рестаурације, а налазе се овде и одјеци који су нашли места у сталним рубрикама – Из музеја и галерија обједињује приказе изложби, Прикази се односе на књиге, Извештаји на разноврсне догађаје везане за рад музеја, док се у рубрици Ин мемориам налазе портрети преминулих колега и сарадника.
Рашко Рамадански је заједно са Јованом Трипковић, Наташом Шаркић и Недом Мирковић-Марић доставио један маркантан рад о археолошком локалитету Перлек – Оранице Беркеша, који се налази у близини Бечеја. У раду је дат приказ досадашњих истраживања, а изнети су и резултати најновијих истраживања. У првом делу прилога је приказ вишеслојног локалитета и налаза који потичу са њега из неолитског периода, бронзаног и старијег гвозденог доба. Касноантички материјал припада Сарматима, док је средњовековни материјал доста разнолик и креће се у распону од 6–8. па до 13–14. века. Други део рада бави се анализом људског коштаног материјала, нађеног 2016. године, и оба дела су у избалансираном односу према целини.
Историја окупља највећи број радова, а започиње са текстом проф. др Дејана Микавице који је наш град представио једном маркантном личношћу, Лазом Костићем. Професор Микавица је на основу раније објављених књига о овом великану српске поезије и књижевности саставио прилог у којем је сажео оно што га је одувек интересовало код њега, а то је Костићев политички профил и делатност на том пољу. У овом раду приказује његову активност у периоду од 1860. до 1880, најпре кроз профилисање оних принципа Костићевог филозофског и идејно-политичког просуђивања која се најчешће везују, поред либерализма, национализма и панкализма, за романтизам, словенофилство, хеленизам и антиклерикализам. Представљено је и залагање за националну, колективну равноправност српског народа у Хабзбуршкој монархији и права Срба на самоопредељење и државну независност, као и за враћање српске културе у окриље напредније европске друштвености. На подручју Новог Сада и Војводине његов политички ангажман се нарочито испољавао кроз учешће у Уједињеној омладини српској и Српској народној слободоумној странци.
Први светски рат обухваћен је са три прилога овога пута. Један долази из пера Зорана Вељановића, који се темељно осврнуо на до сада недовољно приказан портрет проте Илије Белеслијина, потпредседника Српског народног већа у Темишвару и посланика на Народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918, када је изгласано отцепљене од Угарске и присаједињење Србији. Народно веће заступало је српске интересе насупрот немачким и мађарским првацима, подржаним од угарске владе у Будимпешти. Др Предраг Бајић, Снежана Добрић и проф. др Душан Лалошевић потписници су прилога који говори о епидемији шпанског грипа на подручју Војводине, који је узроковао велики број жртава крајем Великог рата, а чији исход није ни до данас утврђен. Аутори такође дају смернице за даље истраживање ове појаве. Мирјана Бојић нас овога пута упознаје са локалним градским новцем коришћеним у годинама током трајања и након завршетка Првог светског рата на простору Краљевине СХС, ослањајући се на Нумизматичку збирку папирног новца Музеја Војводине, која је врло богато и живо илустрована у овом прилогу.
Гордана Буловић говори о популарним козметичким препаратима у нашим апотекама на прелазу 19. у 20. век. Занимљивост њеног приступа темељи се како на пронађеним и доступним артефактима који обликују слику козметологије у то време, тако и на бећарцима који су се, на један шаљив начин, освртали на непресушну људску потребу за лепотом.
Др Александар Хорват исто на један синкретички начин приступа портретисању Радета Дракулића, чији су цртежи и поезија остали као вредно и потресно сведочанство о времену проведеном у логорима и затворима за време Другог светског рата.
Мрс Никола Конески у свом прилогу Борислав Јанкулов (1878–1969): Биографске цртице, даје допринос историји музеологије приказујући живот и рад овог посвећеног просветног, културног и научног радника, историчара, археолога, преводиоца, аматерског уметника и најважније особе за оснивање Музеја и Библиотеке у Панчеву, као и Музеја у Јаши Томићу.
Мр Лидија Мустеданагић посеже за историјом 20. века и прати траг једног фото албума, који је наводи да евоцира описе и историјат маскираних светковина и карневала, са посебним освртом на Новогодишњи карневал 1967. у Новом Саду. Овај карневал представља пример структурног преузимања једне древне традиције, у оквиру важећих социодемографских и културолошких оквира, као и изврстан пример педагошке праксе.
Из етнологије имамо два рада, а оба нас уводе у збирке Народног музеја Зрењанин: Ксенија Михић пише о славским иконама у Етнолошкој збирци, док нас Александра Ђукић, упознаје са запрежним плуговима из збирке Етнолошког одељења. Други део библиографије др Филипа Крчмара говори о истом музеју, али кроз објектив листа Зрењанин, у периоду од 1973. до 1993.
Марија Ћуковић врло детаљно и исцрпно описује и илуструје конзервацију и рестаурацију делова фасадне пластике са куће Милоша Павлице у Томиславцима.
Поменута рубрика Из музеја и галерија упознаје нас са три изложбе из Музеја Војводине које су биле подржане од стране фондације Нови Сад – Европска престоница културе: Тамо где сеоба завршава – од римске Паноније до данашње Војводине, Сан неолитске ноћи и Марама као културни означитељ (мр Лидија Мустеданагић). А исто тако и са изложбама на којима су се могли видети и предмети из Музеја Војводине: Пад Римског царства у Триру (мр Тијана Станковић Пештерац) и Краљеви и свеци. Доба Арпада у Секешфехервару (Никола Мркшић). Ту је и приказ изложбе уметничких фотографија Пред вратницама Слободана Шушњевића организоване у Музеју Војводине (Павле Б. Орбовић), као и изложбе Од камена до куршума из Градског музеја Бечеј (Зоран Вељановић).
Два приказа публикација односе се на Идентитете на периферији – Изградња етничког идентитета Буњеваца и Шокаца у Војводини (1848–1941) Александра Хорвата у издању Музеј Војводине, 2020. (др Предраг Бајић) и на Danubian Route of the Yamnaya Culture. The Barrows of Vojvodina (eds. P. Jarosz, J. Koledin, P. Włodarczak). 2021. Archaeolingua, Budapest. (проф. др Марија Љуштина).
Рубрика Извештаји доноси опис сајамских догађаја 89. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду са тежиштем на приказу изложбе Музејског комплекса Кулпин – депанданса Музеја Војводине (Филип Форкапић); затим ту је приказ едукативног породичног програма Музеја Војводине А где сам ту ја? (Владимира Станисављевић); даје исцрпни опис игре Бекство из музеја: митолошка авантура (такође под покровитељством фондације Нови Сад – Европска престоница културе) (Горан Копривица); приказ стваралачког поступка током израде монодраме Крв и блато и филмског есеја Трагови сеоба (Радослав Миленковић) и извештај Коначни исход случаја крађе слике „Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861.“ Влаха Буковца из Музеја Војводине (Aлександра Стефанов).
Неминовна и тужна рубрика Ин мемориам значи опраштање од наших драгих колега и сарадника: Мирка Далмације (1935–2022), једног од директора Музеја Војводине, др Велике Даутове Рушевљан (1939–2022), вишедеценијског археолога из наше установе, др Александра Крела (1968–2021), сарадника из Етнографског института САНУ, Весне Карпузовић (1960–2022), документаристкиње Археолошког одсека Музеја Војводине и проф. др Дејана Микавице (1964–2022), члана Издавачког савета Рада Музеја Војводине, председника Управног одбора Музеја Војводине и аутора једног од прилога у овом броју. Текстове потписују: Јован Пауновић, проф. др Мирослав Вујовић, мр Катарина Радисављевић, Марија Јовановић и проф. др Горан Васин.
Мр Лидија Мустеданагић
