Данас је Међународни дан реке Дунав. Овај дан се обележава у 14 држава, међу којима је и Србија. „У земљама широм Европе иницијатор обележавања Дана Дунава је Међународна комисија за заштиту реке Дунав (International Commission for Danube Protection – ICPDR), чија је мисија да промовише и координира одрживо и интегрално управљање водама, укључујући и заштиту, побољшање и рационалну употребу вода.“ (https://www.pzzp.rs/rs/sr/dogadaji/16-29-06-dan-dunava.html).
Музеј Војводине се прикључује овој прослави кроз причу о изложби под називом „Дунав – благо и културе“ од Црног мора до Шалабурга“. Изложба је постављена у аустријском дворцу Шалабург, туристичкој атракцији смештеној у области Вахау, на 85 километара западно од Беча. Културни предео Вахау се налази на Листи Светске природне и културне баштине УНЕСКО-а од 2000. године.
На изложби је испричана прича путовању Дунавом, али узводно, од Црног мора, па све до Шалабурга. Изложбу прати и каталог који детаљно описује ово путовање у десет етапа. Ове етапе су публици, на изложби и кроз каталог, осликане као историјски региони или природни пејзажи. Савремени аспект изложбе чине фотографије снимљене дуж тока реке као и снимци животних прича људи из различитих подунавских земаља. Посебну тему изложбе чини покрет за заштиту рибе у Дунаву под називом Alles für die fisch (Све за рибу)
С обзиром на чињеницу да Дунав тече кроз Србију у дужини од 588 километара, за ауторе изложбе су Београд и Нови Сад били неизбежне станице. Музејске артефакте из Србије посетилац може наћи на Етапи 5, која је названа од Винче до Новог Сада. Овде је Србија представљена као историјски регион кроз праисторијске археолошке налазе винчанске културе, а артефакти су позајмљени из Народног музеја у Београду. На Етапи 6, од Новог Сада до Баје налази се и простор који је својим музеалијама попунио Музеј Војводине.
Војводина, позната не само у Србији, већ и у околним регионима, по свом мултиетничком и мултиконфесионалном карактеру, је управо на овај начин представљена публици. Из тог разлога је Музеј Војводине, као регионални музеј и препознат као сарадник у реализацији изложбе. Живети заједно, обично значи обострани утицај у различитим аспектима свакодневног живота, али истовремено ствара потребу за неговањем сопственог идентитета – етничког и конфесионалног. Овакав спој заједништва народа и религија последица је планског насељавања Панонске низије након ратова против Османског царства почетком 18. века. Планско насељавање Војводине је представљено макетом колонистичке куће, урбаром села Гајдобре и геометарским ланцем за мерење земље. Изложене су и осамнаестовековне графике Новог Сада и Апатина. Културни живот подунавског дела Војводине приказан је излагањем неколико значајних сегмената живота сеоског становништва Војводине. Ту је избор свечаних женских оглавља различитих етничких заједница, која данас представљају један од елемената њиховог идентитета, а у време када су била део свакодневног живота означавала су друштвени статус особе у невербалној комуникацији заједнице. Стваралачки потенцијал војвођанског традицијског друштва представљен је излагањем различитих текстилних производа сеоских жена који плене својом лепотом и врхунском техником израде, док је нематеријална баштина ових простора осликана излагањем музичких инструмената типичних за народе Војводине – тамбурица, гусле и цитра. Конфесионални живот представљен је кроз артефакте народне и приватне побожности припадника различитих конфесија у Војводини – православне, католичке, евангеличке, грко-католичке и јудаистичке вере.
Изложба у Шалабургу је отворена 1. Јуна и трајаће до 8. Новембра 2020. године.
Катарина Радисављевић, етнолог – музејски саветник
