Изложбе "Плакатирање геноцида" и "Добруџански ратници" у Бања Луци - Музеј Војводине

Изложбе “Плакатирање геноцида” и “Добруџански ратници” у Бања Луци

12.03.2018. | Изложбе

У петак, 9. марта у 18. часова у Музеју Републике Српске у Бања Луци отворене су изложбе “Плакатирање геноцида” аутора др Драге Његована и “Добруџански ратници” аутора др Предрага Бајића, Илије Комненовића и мр Војислава Мартинова. Изложбе су припремљене у сарадњи са Малим историјским друштвом – Нови сад и Друштвом новинара Војводине.

Ове две значајне изложбе представљају наставак сарадње музејских институција – Музеја Републике Српске и Музеја Војводине, који су прошле године потписали Споразум о сарадњи.

Посредством историјских плаката, изложба „Плакатирање геноцида“, веродостојно илуструје режим усташких и нацистичких власти у периоду од 1941–1945. године, те терор над становништвом Срема.

Плакати су из фондова Музеја Војводине и из збирки других музејских и архивских установа.

Претходним истраживањем др Драго Његован успио је да сакупи стотињак плаката, летака, објава и другог сродног пропагандног материјала.

Садржаји овог материјала биле су поруке поробљеном становништву Срема – обећавајући, опомињујући, претећи… Усташке и нацистичке власти су на тај начин, у складу са називом изложбе, у великој мери документовале размере својих злочина у Срему, публикујући спискове својих жртава. Изложба „Плакатирање геноцида“ нам даје поглед на историјски период када је ратна пропаганда имала погубне посљедице за становништво Срема.

Изложба “Добруџански ратници” прати судбину 1. Српске добровољачке дивизије која је формирана априла 1916. године у Одеси, и чији су се припадници борили, у саставу Руске царске армије, на фронту у Добруџи (Румунија) током лета и јесени 1916. године против армија Централних сила. Војници ове дивизије регрутовани су махом међу Србима који су као припадници Аустроугарске војске заробљени од стране Руса на Источном фронту. Српски добровољци су током ратних операција у Добруџи показали истинску срчаност и храброст, о чему сведоче и огромни губици које је ова дивизија претрпила током јесени 1916. Након тога, повучена је у резерву и њени војници су дочекали и Октобарску револуцију 1917, па је интервенцијом српске владе, дивизија преко Далеког истока, током 1918. године, стигла на Солунски фронт и узела учешћа у његовом пробоју.

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar