In memoriam
Сведоци смо одласка једног од највећих фотографа и фото-репортера који су стварали у нашем окружењу. Активан до последњег тренутка, Јарослав Пап је преминуо изненада, фотографишући по ко зна који пут у његовом омиљеном резервату природе „Горње Подунавље“. Место којем се тако радо враћао, посматрао је и бележио својим објективом последњи пут једног од усијаних августовских дана 2021. године.
Рођен је у бачком месту Лалић, 7. јула 1957. године. Након основне школе долази у Нови Сад, где је похађао средњу школу „Ђорђе Зличић“, у којој је било отворено одељење за будуће фотографе. Професионално бављење фотографијом започиње 1984. године, када као фото-репортер приправник започиње свој рад у новосадском Дневнику. У овој новинској кући оставио је велики траг како својим радом, тако и преношењем свог умећа на генерације фото-репортера које су долазиле за њим. Дуги низ година обављао је дужност уредника фотографије Дневника. За потребе овог листа бележио је изузетно изазовне репортаже о промени власти у Румунији крајем осамдесетих година, рату на просторима бивше Југославије, НАТО бомбардовању и др. За фотографије које су настајале током тих година добијао је престижне награде. Као фото-репортер наставио је своју каријеру у Танјугу и на Радио телевизији Војводина.
Право лице нашег драгог Јарослава огледало се у његовој љубави према природи и фотографијама које су у њој настале. Поред Дневникових специјализованих издања Траг и Ловачке новине фотографије су му објављиване и у разним часописима ван граница земље. Велики је број изложби и награђених фотографија на којима је Јарослав приближавао публици животињски свет и указивао на његову угроженост.
Збирка фотографије у Музеју Војводине чува снимке Јарослава Папа настале током НАТО бомбардовања 1999. године на којима су забележени тешки тренуци Новог Сада и околине. Сарадња се наставила захваљујући годишњој изложби фото-репортера, која се у Музеју Војводине организује од 2014. године. Јарослав је био редован излагач, а на последњој одржаној изложби и селектор фотографија. Имали смо договор да се његова фото-монографија Војводина 4 годишња доба промовише уз пригодну изложбу, такође у Музеју Војводине, када се стекну повољне околности. Потрудићемо се да сећање на његово стваралаштво не избледи, као и да будући фотографи и истраживачи имају могућност за сазнања о овом великом професионалцу и пријатељу наше куће.
Дарјуш Самии, музејски саветник
