На сталној поставци Музејског комплекса Кулпин смештеној у Павиљону 2, и то у делу где су изложене машине за основну и допунску обраду земљишта, посебну пажњу, својим изгледом, код бројних посетилаца побуђује једноделни дрвени ваљак.
Једноделни дрвени ваљак, фото: Данијела Моравац
Једноделни дрвени ваљак се појавио веома давно. Он се у употреби задржао све до скора, због својих основних карактеристика, које се огледају у једноставности конструкције и лакоћи управљања. Њиме руководи један човек – кочијаш, који током рада стоји или седи на седишту. Поред тога што управља коњима, он врши и додатно оптерећење ваљка, својом тежином. За вучу ваљка су се упрезала два коња
И поред свега, једноделни дрвени ваљак има неколико недостатака. Они се огледају у његовој нестабилности у раду, јер уколико дође до плашења запреге – до чега је најчешће долазило услед искакања дивљачи пред коње, могао се лако преврнути уназад – што је доводило до повреде кочијаша. Поред тога, површина радног органа – ваљка, брзо се и неуједначено троши, хаба и пуца, али и слабо прилагођава конфигурацији терена.
Потребно је рећи да се данас у савременој пољопривредној производњи једноделни дрвени ваљци више не користе. Они су изобичајени, те их више не можемо видети у раду на пољима. Њих су потиснули тракторски ваљци код којих је цела конструкција челична, док су према начину вуче, углавном вучени. У зависности од облика ваљка, постоји више различитих конструктивних типова, као, на пример: глатки, ребрасти, зупчасти, котурасти и комбиновани.
Било да је реч о дрвеним или челичним ваљцима, они се употребљавају у предсетвеној припреми земљишта за дробљење грудви, ситњење и поравнавање површине земљишта после орања, сабијање сетвеног слоја земљишта (што је изузетно важно код сејања црвене детелине и луцерке, где дубина сетве износи свега 1-2 цм), разбијање покорице, ваљање угареног земљишта, као и пшенице у пролеће, када је долазило до подлубљивања усева услед зимских мразева и другог. Са друге стране, у зависности од броја ваљака, они могу бити једноделни и вишеделни. Потребно је напоменути да су дрвени ваљци углавном једноделни. Међутим, постојали су и троделни, али они нису били широко распрострањени код наших земљорадника.
Ваљање земљишта једноделним дрвеним ваљком на салашу Лазара и Уроша Дрндарског код села Плавне 1983. године
Једноделни дрвени ваљци су искључиво занатске израде, тачније – коларске. Они се састоје из следећих конструктивних делова: рамска конструкција, радни орган или ваљак, седиште за кочијаша, упрежни прибор, и уређај за вучу. Масивна дрвена рамска конструкција је правоугаоног облика, и на крајевима је спојена челичним кланфама. На њој су, са доње стране, постављена два дрвена лежишта у којима се обрћу дрвени или челични рукавци ваљка, такозвани туљци. На рамској конструкцији је смештено седиште за кочијаша, које је обично врло једноставне грађе, као и место за руду ваљка, док се на предњем делу налазе две куке за упрежни прибор – ждрепчаници. Радни орган представља ваљак, израђен од бреста или храста. Како у току рада не би пуцао, земљорадници су вршили његово примитивно конзервирање, тако што су га стављали у земљу и стајским ђубретом га прекривали, а затим би га остављали да лежи једну до две године. Добро конзервиран ваљак се препознавао по томе што није имао пукотина на радној површини и добро je одолевао временским неприликама. Уређај за вучу представља руда. Она је дугачка и израђивана је од јасена, због тога што је то дрво изузетно жилаво и савитљиво.
У збирци Музејског комплекса Кулпин се налазе укупно четири једноделна дрвена ваљка. Од тога, три су са рамском конструкцијом и ваљком, док је један само са ваљком. На жалост, ни један није комплетан, јер недостаје руда. Карактеристично зa све њих је то да су израђени у првој половини двадесетог века. Што се тиче места порекла, један је откупљен из Кулпина, и то онај који има само ваљак, док су преостали поклоњени. Због потребе да трајно остану забележени подаци, вредно је навести имена дародаваца, чиме истичемо значај даривања предмета за музеј. Дакле, то су: Милена Игњатов из Новог Сада, Јан Частвен из Бачког Петровца и Никола Хегедиш из Љутова. Потребно је рећи да се ова три ваљка међусобно разликују, не само по дужини радног органа, него и по рамској конструкцији. Наиме, код ваљка из Љутова рамска конструкција је гвоздена, док је радни орган знатно краћи.
Изложен једноделни дрвени ваљак је 23. септембра 2002. године поклонио Јан Частвен. Радни орган, односно ваљак, са дрвеним је туљком на десној страни, и челичним обручем на левој страни. Његове димензије су: пречник 30 cm, дужина 212 cm, док су код рамске конструкције дужина 230 cm и ширина 110 cm. Седиште за кочијаша представљају две даске различитог облика.
Филип Форкапић, виши кустос, дипл.инг.пољопривреде
