Кад се сетим Карловачке...у друштву са др Гораном Раичевић - Muzej Vojvodine

Кад се сетим Карловачке…у друштву са др Гораном Раичевић

05.08.2021. | Вести

Синоћ је у Музеју Војводине реализован још један сусрет средом инспирисан изложбом Карловачка гимназија као чувар културне баштине, замишљен да окупи бивше ђаке Карловачке гимназије, који данас имају итекако шта да кажу и понуде културној јавности. Замишљено као сет разговора/говора/предавања до сада смо окупили културне и јавне раднике, глумце, књижевнике и научнике, а међу њима се нашла и др Горана Раичевић, професор српске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду. Она нас је упознала са својим односом према средини у Сремским Карловцима, односно Карловачкој гимназији, према којој рано стиче афинитет, с обзиром на чињеницу да су јој родитељи били просветни радници. Такође још од детињства постаје пасионирани читалац, те је студије књижевности, а потом и предан и посвећен научнички рад, доводе до остварења бројних научних остварења, међу којима се највише препознаје као врстан зналац дела Милоша Црњанског.

У надахнутом предавању о великом српском писцу, дотакла се нарочито односа према песнику Бранку Радичевићу, према романтизму који је Црњански видео као могућност велике прекретнице у српској књижевности, фаворизујући његов ослобађајући бахтички, дионизијски аспект и налазећи поводе у Бранковој поезији, у поезији Васе Живковића, при чему се дионизијски принцип не испоставља као пука телесност и материјалност, слепи животни нагон, него одуховљена радост постојања премрежена невидљивим, етеричним, нематеријалним везама. Црњански, по њој, види могућности рађања новог, вишег живота у спајању различитих животних феномена и манифестација, а овај став превазилази катарзични смисао суматраистичке повезаности свега постојећег, дефинишући нови квалитет веза које се као мотиви сусрећу у путопису Љубав у Тоскани, поеми Стражилово и у говору о Васи Живковићу. О великим књижевним ликовима, о бројним моментима из живота писца као што су његов новинарски и дипломатски посао, дани емиграције и повратка у домовину, као и однос писца према темама жртве, смрти и националног искупљења, увели су нас у богатство и разноликост феномена који су били саставни део живота и стваралаштва овог великог, по Горани Раичевић, и највећег српског писца.

Модератор и водитељ била је Лидија Мустеданагић.

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja