Како је било у друштву са др Млађеном Јовановићем

12.08.2021. | Вести

У оквиру сусрета са бившим карловачким ђацима, под називом Кад се сетим Карловачке… Са добрим друштвом, у Музеју Војводине, сваке среде током лета, организованим као пратећи програм одржавања изложбе Карловачка гимназија као чувар културне баштине, синоћ је учествовао и др Млађен Јовановић, ванредни професор геологије на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Тема овог сусрета био је Андреј Волни, први директор Карловачке гимназије, творац чувеног Хербаријума који је представљен на изложби, али и минералог и геолог који је Гимназији оставио збирку стена и минерала и која је са једним малим бројем примерака такође представљена на изложби. Судбина ове збирке је тежа од судбине осталих, јер је у приличној мери десеткована, а остала је и необрађена. Стручни преглед и инвентарисање је посао којем ће др Млађен Јовановић тек приступити, а део разговора вођен је и на ту тему.

Публика је могла пуно тога да сазна о Волнију као минералогу и геологу, чије је порекло везано за Банске Штјавњице (Словачка) у којој рударењe траје непрекидно од краја 12. века, што је Волнија, уз породично рударско наслеђе и добро образовање из медицине и природних наука, предодредило да се бави и минералима и стенама. Волни је већ 1798. године иновирао наставни план и у свих шест разреда увео природњачке предмете: антропологију са хигијеном, зоологију, ботанику и минералогију са геологијом. Са својих путовања доносио је примерке минерала и стена, а са ђацима их је сакупљао и на Фрушкој гори, тако да је за две године Гимназија имала збирку од 800 примерака. Oд 1800. био је и почасни члан Друштва минералога из Јене. Поређења ради, прва геолошка истраживања у вазалној Kнежевини Србији почела су 1835. када је на позив кнеза Милоша дошао барон Хердер. Волни је 1805. године у Будиму објавио једно изузетно дело Historiae Naturalis Elementa, а које је још мање познато од његове збирке. На преко 300 страница приказао је бројне минерале, руде и стене, дајући за њих осим на латинском и називе на немачком, мађарском, словачком и српском.

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar