Свака школа је, у складу са сопственим финансијама, опремала кабинете како би се у њима изводила квалитетна настава. Изглед учионица у којима се изводила настава био је законски прописан. Основ сваке учионице чиниле су скамије. Реч скамија (рус. скамья, лат. scamnum) означава клупу. Вук Стефановић Караџић je у свом „Српском рјечнику“ из 1818. године такође помиње у значењу клупа.
Скамија је комплет за седење и писање прављен од пуног дрвета. Седиште се није могло приближавати столу. Испод плоче за писање постојале су преграде где су ђаци остављали своје школске торбе и књиге. На горњој плочи за писање налазио се део који је представљао издубљен плитки канал за оловке у склопу којег је било и удубљење за флашицу са мастилом. Сама плоча за писање је прављена под благим нагибом, те је поменути канал спречавао котрљање оловака и другог прибора за писање, сликање и сл. Функција скамије је била и у томе да деца седе усправно држећи руке на леђима, док би слушала излагања предавача. У 19. веку је законом био прописан изглед школских клупа, по којем су морале бити подешене према дечјем узрасту, за два или највише четири ђака. Наслон скамија морао је бити прављен тако да одговара дечјим кичмама и да им стопала додирују под. Скамије су биле повезане једна са другом и тиме је било онемогућено њихово међусобно померање. Ђацима је било строго забрањено писање и урезивање по горњој плочи клупе. Наравно да изречене забране нису увек биле поштоване, те данас на сачуваним скамијама имамо читаве мале приче и податке о генерацијама ученика, који су забране кршили. То су обично радили перорезом или другим оштрим предметом, ни не помишљајући да ће на тај начин оставити трагове као драгоцене сведоке једног минулог доба. Тиме су учинили да и скамија проговори о онима који су за њом седели.
Данас је поседовање оригиналне скамије постало веома вредно. Протекле године које су са собом носиле потребу за модернизацијом друштва довеле су до њиховог масовног уништавања. Разлози су били крајње једноставне природе, прожети егзистенцијалном људском потребом за огревом, са уверењем да су скамије постале застареле и непотребне.
Музеј Војводине у збирци Школство поседује два пара оригиналних скамија које су коришћене у гимназијском образовању.
Чарна Милинковић, виша кустоскиња – историчарка
Многе речи које не користимо често оду у заборав, али кад имате чика Јову Змаја и оне који читају његове песме, као наша другарица Петра, онда реч СКАМИЈА измами осмех јер се сетимо стихова Пачије школе.
