Карта Србије и српских земаља Саве Текелије - Музеј Војводине

Карта Србије и српских земаља Саве Текелије

24.05.2021. | Буди одговоран према духу и телу

На развој картографије у Србији утицали су бројни историјски, економски и политички услови. Пре 19. века Србија је у географском погледу била готово непозната земља, а знања о њој су била мала, непотпуна, непоуздана и погрешна. Оскудни географски и картографски подаци о српским земљама, крајем 18. века, могли су се наћи само у списима српских црквених великодостојника. Јован Рајић је уз своју чувену Историју приложио две карте: карту Скитије, као прадомовине Словена и карту Паноније и Илирика. Срби су тада по први пут имали прилику да виде карте земаља на чијим просторима су некада живели и где су се стално населили. Осим њега Захарије Орфелин је карте правио на основу руских и немачких извора. Он се уједно сматра најзначајнијим картографом и оснивачем српске картографије.

Сава Поповић Текелија био је велики српски мецена и добротвор. Рођен је у Араду 1761. године, у угледној породици. Био је први Србин који је докторирао права на универзитету у Будимпешти. Задужио је свој народ несебичним радом и активним учествовањем у политичком животу. У Пешти је основао задужбину Текелијанум за помоћ даровитим српским студентима. Изабран је за доживотног председника Матице српске, којој је и завештао велика новчана средства и земљишне поседе.

Текелија се бавио питањем ослобађања српског народа од турске власти. У време Првог српског устанка настојао је да српско питање дигне на међународни ниво. У том смислу, на почетку Устанка, поднео је меморандум најпре француском цару Наполеону, а потом и аустријском цару Францу I, указујући на стратешки значај подручја које насељава српски народ.

Први српски устанак распламсао је патриотска осећања свих Срба ван Србије, а као вид помоћи српском устанку, 1805. године Текелија је у Пешти израдио прву карту српских земаља „Земљоображеније Србске, Босне, Далмације, Дубровне, Црнегоре и ограничних предел“. Карту је штампао ћириличним писмом и неколико стотина примерака, као поклон послао је у Србију, док је нешто мање понео са собом, када је 1811-1812. путовао у Русију ради решавања питања породичног наследства. Ово је прва карта Србије и српског етничког простора на Балкану, коју је урадио један Србин. Она је 1805. године дата као поклон Карађорђу и његовим официрима да би се лакше сналазили на терену, у биткама.

Карта је димензија 54,5 са 71 цм. Веома је прецизно и детаљно урађена. Уписани су већи и мањи градови, села, путеви, реке, планине, море и други детаљи. У доњем левом углу приказана је стилизована фигура млађег мушкарца који придржава велико бело платно окачено о грану изнад њега. На грани дрвета приказана је сова, као симбол мудрости, а на другој се виде делови оружја, сабље и пушке. Са десне стране алегоричне представе, на земљи се налази велика гомила различитих штитова са грбовима и натписима, као што су: Албанија, Херцеговина, Илирија, Босна, Славонија, Епир, Бугарска, Русија и друге. На врху свих штитова налази се овални штит Србије са четири оцила. Ова репрезентативна карта чува се на сталној поставци Музеја Војводине.

Мирјана Лакић, кустос историчар

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar