Једна од трагедија по којој је Први светски рат остао запамћен су масовни злочини над цивилним становништвом. Међу најмасовнијима били су злочини аустроугарских трупа над српским становништвом. Број жртава се процењује на око 4.000, међу њима велики број жена, деце и стараца.
Вести о обиму злочина аустроуагрске војске у Србији довеле су до формирања независне истражне комисије, која је у првој половини 1915. обишла Србију и прикупила бројне доказе о њима. На челу комисије био је угледни швајцарски хемичар и криминолог др Рудолф Арчибалд Рајс. Он лично је био шокиран призорима које је тамо затекао и доказима које је прикупио. Извештаје комисије и своје личне импресије објавио је на енглеском језику 1916. у Лондону, у публикацији које се налази у витрини.
Рајс се после објављивања ове књиге вратио у Србију. Заједно са јединицама српске војске повлачио се преко Албаније, и заједно са њима ушао у ослобођени Београд. Касније је написао још једну књигу о аустроугарским, немачким и бугарским злочинима у Србији од 1915. до 1918. године.
Остао је да живи у Србији. Преминуо је у Београду 8. августа 1929, од последица можданог удара. Током живота у Србији, упознао је и лоше стране српског менталитета, и о томе написао књигу на фанцуском Чујте, Срби! која је на српском језику објављена тек 2004.
По Рајсовој последњој жељи, његово срце је сахрањено у капели на Кајмакчалану. Урну у којој се оно налазило разбили су током Другог светског рата бугарски војници, а срце је нестало. Данас се у капели налази празна рестаурирана урна.
