Један од незаобилазних комада намештаја и саставни део готово сваког савременог ентеријера је − комода. Иако време и област настанка комодā није прецизно утврђенa, сматра се да до њиховог уобличавања долази крајем XVII века. Сам назив комода појављује се тек око 1708. године за тип намештаја који је за француског краља Луја XIV извео уметнички столар Андре Шарл Бул (André Charles Boulle, 16421732). Уопштено, назив се односио на врсту намештаја постављену уза зид, са фиокама или вратима.
Већина европских историчара сматра да су комоде еволуирале из шкриња. Почетком XVII века оне су личиле на шкриње са ножицама, док су се фиоке појављивале ретко. Истовремено, јављују се и комоде са вратима или комбинацијом вратā и фиокā, а овај тип се још назива и кабинет, креденац или орманчић. До краја века, комоде ће, због једноставнијег и организованијег одлагања, потпуно преузети функцију коју су до тада имале шкриње и врло брзо постати један од омиљених комада намештаја, подједнако присутан и у јавним и у приватним просторима. Заобљених или равних линија, са вратима или фиокама, на високо извијеним ногама или на кратким четвртастим, луксузно декорисане или сасвим једноставне, комоде су веома брзо освојиле ентеријере племићких, а потом и грађанских кућа.
Основни материјал коришћен у њиховој изради било је дрво, а историја развоја комода уједно је и историја развоја техника за декорацију дрвених површина: дубореза, токарења, фурнирања, интарзије (улепљивање исечених фрагмената у одговарајућу подлогу), маркетерије и најлуксузније врсте маркетерије – бул технике, у којој се користе скупоцени материјали (попут слоноваче, седефа, бисера, позлаћени месинг и бакар, а касније јефтиније имитације абоноса и корњачевине). Као завршна заштита од XVIII века се користи политура чији сјај истиче племениту лепоту употребљене врсте дрвета. Интересантно је да, за разлику од спољашњих површина којима је поклањана изузетна пажња, унутрашњи простор комодā, фиоке и полеђина, све до краја XIX био је потпуно запостављен. Са друге стране, важан елемент декора чинили су рукохвати фиока и розете кључаоница које су израђивали цизелери − занатлије специјализоване за израду окова од бакра, бронзе или месинга.
Комоде су израђиване у скоро свим занатским радионицама Европе, које су водили самостални уметнички столари, а најлепши примерци настали су у Француској, Италији, Енглеској, Немачкој и Аустрији. Захваљујући моћним краљевима XVII и XVIII века, Француска је била најзначнији центар за израду комода у Европи. У цеховској подели занатлија који су обрађивали дрво, за разлику од дрводеља и обичних столара, који су могли да праве једноставнији намештај, једино су уметнички столари − ебенисти (фр. ébénistes) имали краљево овлашћење за израду комода и других врста луксузног намештаја.
На простору Војводине, услед неповољних историјских околности – ратова са Турцима и унутрашњим немирима у јужној Угарској, ретки су сачувани предмети примењене уметности настали пре 1700. године. Тек ће након консолидације прилика у XVIII веку, постепено, у другој половини века доћи до развоја занатства, међу којима је и столарски, али је о радовима мајстора на пољу профаног намештаја мало тога познато. Луксузни намештај, па тиме и комоде, су углавном набављане и увожене из европских центара попут Беча, Будимпеште, а тек ће последње деценије XIX века донети масовнију фабричку производњу што ће довести до израде бројних имитација употребом јефтинијих материјала.
На одабраним примерцима комода из Збирке примењене уметности Музеја Војводине − од најстарије, барокне комоде са три валовите фиоке и геометријском интарзијом која је припадала грофици Сечењи
преко елегантне, рококо комоде са извијеним козијим ногама, богато украшене интарзијом у виду косо постављених шаховских поља плочицама од тамнијег и светлијег дрвета
затим бидермајер комоде, равних смирених линија из заоставштине породице Саве Текелије
и репрезентативне комоде изложене на сталној поставци Музеја
изведене у бидермајер стилу са украсним елементима ампира – црно лакираним и позлаћеним каријатидама (чија се горња фиока може помоћу патента спустити да служи као писаћи сто), све до комоде са шест фиока, тзв. шемизета, са богатим рокајним украсом на врху
ишчитавају се историјат и развој типова и декоративних елемената тадашњих актуелних уметничких стилова.
Својим облицима, квалитетом обраде и естетским вредностима, комоде показују домете различитих поступака украшавања, осликавајући индиректно економске и политичке прилике, жеље и образовање наручилаца и инвентивност уметничких столара, као и тежњу за лепотом обликовања употребних предмета којима смо свакодневно окружени.
Александра Стефанов, виша кустоскиња – историчарка уметности
