Пчеларство се сматра једном од најстаријих грана привреде којом се човек бави у континуитету хиљадама година. Постоје бројна сведочанства о присуству ове делатности у већини људских друштава. Порекло пчеларства на овим просторима може се пратити од старог века до данашњих дана. Употреба меда помиње се у старовековним и средњовековним путописима и сведочанствима о привреди и култури разних народа са ових простора.
Детаљније податке о пчеларству на просторима Војводине добијамо из аустријских пописа становништва са почетка 18. века. Бројеви кошница говоре о великој заступљености ове делатности на простору Бачке. У многим архивским подацима мед и восак се помињу и као роба којом су трговали бројни трговци у војвођанским градовима кроз 18. и 19. век. Број кошница у војвођанским крајевима осцилира. Разлози томе били су ратови, болести, али и порези због којих су многи напуштали ову делатност. Ипак, државне власти нису увек биле строге према пчеларима, већ су, схватајући значај ове делатности, у неким тренуцима нудиле и одређене погодности, као што је ослобађање пореза за пчеларе почетнике у прве три године бављења овим послом.
Прва пчеларска књига на српском језику Пчелар штампана је 1810. године у Пешти од стране сомборског пароха Аврама Максимовића, а на подстицај митрополита Стратимировића. У првој половини 19. века издаје се још неколико приручника и књига о пчеларству, на српском језику, а најзначајнији напредак у овој делатности постигнут је када је професор Јован Живановић 1878. године у Карловачкој богословији основао катедру за пчеларство и увео га као обавезан предмет. Професор Јован Живановић има велике заслуге у усавршавању пчеларства и преношењу вештина и знања у вези са овом граном пољопривреде. Његова достигнућа била су једна од тема на етнолошкој изложби Слађе од меда, у Музеју града Новог Сада, 1990. године.
О важности пчеларства у српској традицијској култури сведоче бројни нематеријални културни елементи, материјални артефакти и архивски списи. У Етнолошкој збирци Музеја Војводине налази се десет кошница, прикупљених из више војвођанских места и у различитим периодима, као и два меха за димљење пчела приликом вађења меда из кошница.
Најрепрезентативнији предмет везан за пчеларство који се налази у нашој збирци је кошница израђена у облику Саборне цркве у Сремским Карловцима. Предмет је начињен од дрвета, укупне дужине 130 цм, ширине 80 цм и висине од 140 цм. Спада у категорију кошнице „американка“. Према неким подацима, кошница је израђена са циљем излагања на Mиленијумској изложби, која је одржана 1896. године у Будимпешти. Међутим, не можемо са сигурношћу да тврдимо да ли је предмет био изложен том приликом, као ни тачну годину његове израде. Кошница је највероватније израђена у првим годинама 20. века за потребе презентације на некој од светских изложби. Колико овај предмет привлачи пажњу говори и податак да је био излаган и на сталним и на тематским изложбама. Кошница је била у једном периоду део сталне музејске поставке у Народном музеју у Зрењанину. Публика је могла да се сретне са предметом и на изложби Саборна црква Светог Николе у Сремским Карловцима, 2018. године у Сремским Карловцима, ауторке др Гордане Петковић. Том приликом је настала и овде приложена фотографија кошнице. Саборна црква, седиште карловачког митрополита, представља један од бисера српске барокне црквене архитектуре. Израда кошнице по моделу Саборне цркве сведочи о присуству и значају пчеларства у српској култури и привреди на простору Војводине.
Пчеле и мед заузимају значајно место у традиционалној култури свих народа који живе на овим просторима. У неким нашим крајевима се убиство пчеле сматрало великим грехом. Народна предања из неких крајева о пчелама говоре као о „божијим створовима“, а мед има истакнуту улогу у обредној пракси. Пчела је данас угрожена врста. Чини се да су људи изгубили свест о значају пчеле за опстанак живота која је била присутна у разним друштвима и културама кроз историју човечанства. Данас је преко потребно да ту свест обновимо.
Александар Антуновић, кустос, етнолог
