Лалеманција (Lallemantia iberica [Bieb.] Fischer & C.A. Meyer)

06.03.2015. | Археоботаничка башта

Лалеманција (Lallemantia iberica [Bieb.] Fischer & C.A. Meyer)

Ове древне уљарице се можда присећа још по који становник бивше СФРЈ. Наиме, још 60-их година прошлог века се у Македонији гајила биљка чудног имена – лалеманција. Њене семенке су богатим масним клиселинама, семе садржи и до 38% уља. Уље добијено њиховом прерадом користи се у исхрани, али и индустрији (лакови, боје, сапуни, линолеум). Хладно цеђено лалеманцијино уље верира између светло до тамножуте боје, док је екстраховано зеленкасто. На ваздуху се брзо суши. Почетком прошлог столећа се у северозападним деловима тадашње Персије користило као гориво за расвету. Осим тога, лишће лалеманције се тамо једе и као салата.

У последње време, са појавом све већег броја сушних година, ова изузетна биљна врста би поново могла да се врати на Војвођанске оранице. Заједно са обичним лаником (Camelina sativa [L.] Crantz.) краси је одлична производна особина – има ниску потрошњу хранљивих материја и воде, а уз то има и кратак вегетациони период. Додуше има и ту особину да врло лако побегне из културе и постане коров у другим усевима. Осим тога има једну ману која ограничава њен узгој у северним деловима Европи – подложна је гљивичним обољењима.

Постојбина лалеманције су Мала Азија и Сирија. Лалеманција се скоро ниоткуд створила у археоботаничким узорцима на археолошким локалитетима на Балкану из раног бронзаног доба. У бронзаном добу била је развијена трговина на великим раздаљинама. Многе биљне културе су не само дошле код нас из далеких предела, већ су почеле да се узгајају на нашим њивама. Неке су успеле да се одрже, док су другима климатски фактор и земљиште били ограничавајућ фактор. Са сигурношћу знамо да је лалеманција узгајана у распону од скоро једног миленијума на археолошком локалитету Феудвар код Мошорина, све до раног гвозденог доба. Додуше, бележи се и прекид њеног узгоја током средњег бронзаног доба. После тога, лалеманцији се полако се губи траг у археолошким слојевима.

Лалеманција је једногодишња биљка, висока око 40 цм. Интересантно је поменути да је синоним за лалеманцију Dracocephalum ibericum (Bieb.) – у слободном преводу змајева глава.

Александар Медовић, кустос – археоботаничар

Powered by
Nevada Department of Agriculture

National Plant Germplasm System

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar