U Zbirci savremene umetnosti Muzeja Vojvodine čuva se devet akvarela Stanoja Leskovca Uče nastalih u zatvorima u Novom Sadu, Budimpešti i Vacu 1942/43. godine. Autor je svoje radove 1976. godine poklonio nekadašnjem Muzeju socijalističke revolucije Vojvodine.
Kako mu i nadimak kaže, Stanoje Leskovac je bio učitelj, što znači da je za ono vreme bio ugledan i obrazovan čovek. Umetničkog obrazovanja nije imao, ali ovi akvareli zavidne likovne vrednosti, svedoče da je posedovao talenat za slikanje. Grubu kompozicionu shemu umetnik-učitelj je prvo skicirao grafitnom olovkom, da bi posle nanosio akvarel boje za čije slikanje je potrebno veliko umeće, pre svega zato što nema popravki i novih premaza.
Nabavke slikarskog materijala u zatvorima i logorima uglavnom su se odvijale ili preko zaposlenih u kantini ili preko podmitljivih stražara. Najlakše su se krijumčarile grafitne olovke, hemijske i ugalj, te otuda ne čudi da je najmanje sačuvanih zatvorskih radova u boji, u odnosu na crteže olovkom ili ugljem. Boje umetnicima pružaju daleko veću slobodu, a ovi akvareli Stanoja Leskovca Uče zaista predstavljaju kolorističku raskoš koja je izuzetak u analima zatvorske umetnosti.
Realistički pristup Leskovca ovim radovima pruža uvid u enterijere zatvorskih ćelija. Oni nam donose i scene iz zatvoreničkog života, naslikane brzim potezima nalik na krokije. U odnosu na crteže iz zatvora ovi Leskovčevi akvareli su mnogo preciznije izrade, sa više detalja.
Leskovac je bio u grupi zatvorenika zloglasnog novosadskog zatvora prozvanog Armija, kojima je su suđeno pred vojnim sudom tokom septembra 1942. godine. Nakon suđenja, svi su upućeni na izdržavanje kazne, prvo u vojni zatvor u Budimpešti Margitkerut, a zatim u Vac, kaznionu udaljenu tridesetka kilometara severno od Budimpešte. U svedočenjima robijaša iz Vaca navodi se da su papira imali u izobilju, jer je tamo bila smeštena štamparija Ministarstva pravde. Otuda su zarobljenici najčešće često „nabavljali“ papir. Verovatno je i Leskovac tako dolazio do materijala sa svoje radove.
Akvarel zaveden pod inventarnim brojem 183 nosi naziv Istražni zatvor u Novom Sadu. Prikazuje vizuru Novog Sada kroz prozor zatvora, kao isečak slobode toliko željene u situaciji iza rešetaka. Kroz prozor se vidi katedrala novosadske Saborne crkve, krovovi okolnih kuća kao i bujne zelene krošnje okolnog drveća. Na poleđini ovog akvarela umetnik je zapisao grafitnom olovkom: Istražni zatvor u Novom Sadu avgusta 1942. Leskovac St. Kao kontrast slobodi izvan prozora, tu su i peškiri i veš koji se suše u sivoj zatvoreničkoj ćeliji.
Dragana Garić Jovičić, kustoskinja – istoričarka umetnosti
