Miš Harlampije se uselio u Muzej Vojvodine. To i nije neko čudo jer miševi ponekad nađu put da se ušunjaju u Muzej. Ali ova priča je malo drugačija…
Kada je Miš Harlampije ušao u Muzej više iz njega nije hteo da izađe! Bio je potpuno opčinjen velikom i lepom zgradom Muzeja, divnim predmetima i zanimljivim pričama. A pošto je Harlampije jedan veoma društven miš, posebno se radovao što u Muzeju ima puno ljudi za druženje. I dok je on sanjao o novim prijateljstvima, uvideo je da to neće biti baš tako lako. Kada on iskoči pred nekog, nastane cika, vriska i trčanje na sve strane! I Harlampije bi se od te zbrke prestrašio i zavukao u najskrovitiji kutak, ne shvatajući ko se tu koga boji – ljudi njega ili on ljudi…
Odlučio je da se preko dana krije i čeka da padne noć i sve utihne. Zatim na miru, istražuje šta se sve čuva u Muzeju Vojvodine. Jedino što mu je nedostajao drugar sa kojim bi podelio ono što je otkrio ili sa kojim bi ćaskao o bilo čemu…
Ali Harlampije je bio srećni miš! Pa koliko je samo puta izbegao izbacivanje iz Muzeja!
I tako je jedne noći shvatio da nije sam…sreo je Mišu.
Miša, drugar našeg miša, mu je objasnio da postoji čitav jedan digitalni svet u kojem drugima može da podeli svoje dogodovštine. I tako se rodio novi Jutjuber sa svojim kanalom Miš Harlampije!
A evo šta Harlampije piše u svojoj autobiografiji:
Inspirisali su me svojim pričama kustosi Muzeja posebno oni koji rade sa publikom iz Odeljenja za pedagoški rad i odnose s javnošću – Vlatka, Ivana, Ljiljana i Tanja. Da bih svoj naum ostvario pomogli su mi ljudi s kojima sam se baš sprijateljio – Slađana Velendečić i Aleksandra Stefanov. One imaju super ekipu koja mi je pomagala oko snimanja prvih epizoda Nikitu, Aleksu i Aleksu, a tu su nam se našli i Aleksandra, Miša….i jedna divna Višnja koja je zapravo moj stilista i koja se pobrinula da izgledam ovako dobro skockan pardon sheklan.
Mislio sam da će sve ići glatko i lako, ali moje drugarice Slađana i Saška morale su da pišu projekat za finansijsku podršku i dobile su ga od ekipe iz Ministarstva za kulturu i javno informisanje. A i direktorici Muzeja Tijani sam se izgleda svideo pa je pomoć stigle i s te strane.
Ja čvrsto verujem da svojim angažmanom mogu da pomognem da muzejski sadržaji postanu popularniji i dostupniji svima jer moj jutjub kanal – Miš Harlampije može da se prati iz svakog kutka planete pa eto na taj način oko sveta priča kruži o mojoj zemlji, i gradu, i Muzeju Vojvodine.
Namera mi je da, kad se proslavim, idem i na turneje u druge muzeje u gradu, i u Srbiji, i na Balkanu i, što da ne, na sve strane sveta, a kako je krenulo možda skoknem i na Mars.
I onda BINGO!!! Videle su me face sa RTV Vojvodine, dve divne devojke – Eva i Jelena i sad sam na pravom zvezdanom putu, sa pravom vojskom ljudi koji brinu o meni i mojim pričama. Reditelj Andreja i kamerman Bojan su baš kul, a čini mi se da se i ja njima sviđam. A zamislite tamo na televiziji jedan momak – Robert napravio je i špicu kao neki crtać gde sam ja glavni lik. Jedva čekam svaku epizodu Dobro jutro lenjivci da vidim šta smo zajedno napravili!
Ja uživam da budem jutjuber i neću prestati, dok vas sve ne uverim da moramo brinuti o kulturnim nasleđu, jer ono pripada svima nama i jer ono priča o svima nama.
Hvala na pomoći svima iz Muzeja Vojvodine koji razumeju da ja nisam tek obični glodar i koji su Saški i Slađani pomagali.
Realizacija:
Muzej Vojvodine i Radio televizija Vojvodine
Slađana Velendečić i Aleksandra Stefanov, autorke
Eva Bokan, glavna i odgovorna urednica
Jelena Soldatović, urednica
Bojan Ognjanovac, snimatelj
Andreja Milinović, reditelj
Robert Kliban, animacija
