Barska nana (Mentha pulegium L.) - Музеј Војводине

Barska nana (Mentha pulegium L.)

30.11.2022. | Arheobotanička bašta

Barska nana (Mentha pulegium L.)

Barska nana je u Arheobotaničku baštu prenata sa tzv. džombaste slatine kod Novog Miloševa u Banatu, nastale intenzivnom ispašom i gaženjem stoke. Svaku „džombu“ krasila je najsitnija od svih nana. Njeni sitni listovi imaju izuzetno prijatan miris, te se naziva još i mirisnom nanom. Međutim, većina vrsta nana sušenjem postepeno gubi miris (Grlić 1990). Ova umereno halofitna vrsta, sem na slatinama, raste na vlažnim zemljištima, plavnim mestima, pored reka, jezera i močvara. U Srbiji se zaslanjena, alkalna zemljišta uglavnom javljaju na području Vojvodine. Najnovija arheobotanička istraživanja na kasnoneolitskom lokalitetu Borđoš jugozapadno od Novog Bečeja potvrđuju prisustvo halofitnih vrsta u mlađem kamenom dobu, odnosno postojanje slatina u blizini tog velikog naselja.

Sitni, ugljenisani plodovi nana, manji od 1 milimetra, retko se pronalaze na arheološkim lokalitetima. Kao takvi su prepoznati na lokalitetu Feudvar kod Mošorina, koje je postojalo na Titelskom platou u bronzanom i starijem gvozdenom dobu, odnosno tokom 2. milenijuma i početkom 1. milenijuma pre nove ere (Kroll and Reed 2016). Međutim, bilo bi previše očekivati da identifikacija ide nešto više od roda biljke. Razlog zašto mnogi botaničari u širokom luku zaobilaze rod nana kada je u pitanju njihova identifikacija leži u tome da pored nekoliko osnovnih vrsta postoji veliki broj varijeteta i hibrida koji su nastali međusobnim ukrštanjem (Medović 2021).

Barska nana cveta od juna do septembra.

Najstariji sačuvani pisani izvor o upotrebi barske nane je „Homerska himna Demetri“, a datuje se oko 7. veka p. n. e. (Bizzotto 2018). Vezuje se za Eleusinske misterije i Demetrin kult, jedan od najstarijih agrarnih kultova. Pominje se kao jedan od sastojaka kikeona, psihoaktivnog vina ili piva. Ovaj napitak pravljen je od različitih sastojaka biljnog i/ili životinjskog porekla. Najčešći sastojak bio je ječam dok bi ostale komponente mogle biti različite, npr. voda, vino, med, timijan, luk, sir. U „Homerskoj himni Demetri“ su navedeni sledeći sastojci: voda, ječmeno brašno i sveža grančica barske nane.

Barska nana se od davnina koristi u narodnoj medicini. Najviše se koristi u obliku čaja za lečenje organa za disanje i varenje (Tucakov 1971). Međutim, treba biti oprezan, posebno trudnice. U 19. veku se eterično ulje dobijeno iz listova ove biljke koristilo kao sredstvo za pobačaj. Međutim, njegova upotreba je umesto abortusa rezultirala teškim trovanjima, pa čak su zabeleženi i smrtni slučajevi (Lindemann 1899).

Aleksandar Medović, arheobotaničar

 

Literatura:

  • Bizzotto J (2018) The hypothesis on the presence of entheogens in the Eleusinian Mysteries. Med Hist 2:85–93.
  • Grlić L (1990) Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec, Zagreb.
  • Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
  • Lindemann W (1899) 145. Ueber die Wirkungen des Oleum Pulegii. Arch Für Exp Pathol Pharmakol 42:356–374. https://doi.org/10.1007/BF01835053.
  • Medović A (2021) (Ne)običan ulomak inkrustovane keramike iz Aradca u Banatu. Rad Muzeja Vojvodine 63:46–63.
  • Tucakov J (1971) Lečenje biljem, fitoterapija. Kultura, Beograd.
Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar