Divlja kruška (Pyrus pyraster (L.) Burgsd.)
Divlja kruška je na Balkanu rasprostranjena sa nekoliko podvrsta. Raste u gotovo svim hrastovim šumama kod nas. Sreće se uz rubove šuma, na šumskim čistinama, a vrlo retko u šumskom sklopu (Grlić 1990; Mratinić and Kojić 1998). Često se na jednom mestu nalazi više stabala (Vračarić et al. 1977). Za razliku od jabuke nije osetljiva na sušu prouzrokovanu toplim, panonskim vetrovima (Mratinić and Kojić 1998; Kroll and Reed 2016). Raste u dolinama reka, na aluvijalnim, rastresitim, propustljivim zemljištima, gde korenov sistem doseže do podzemnih voda. Postoje mnogi prelazni oblici i hibridi sa kultivisanim vrstama. Za razliku od plemenitih sorti koje većinom žive oko tri decenije, divlja kruška može da živi do 150 godina, dok meštani Svilojeva u Bačkoj samouvereno prkose da je njihova divlja kruška stara čak 300 godina.
Slika 1. Divlja kruška (Pyrus pyraster (L.) Burgsd.) je u Arheobotaničku baštu dospela 2014. Brzina kojom rastu letorasti je neprevaziđena.
Slika 2. Divlja kruška cveta već sredinom aprila. Ocvala je već u prvoj dekadi maja.
Drvo cveta od sredine aprila do sredine maja. Cvetovi su beli sa izrazito crvenim prašnicima u sredini (Vračarić et al. 1977). Plodovi su sitni, 1,5–3,5 cm široki, okruglasti, žutosmeđe ili zelene boje. Masa ploda može da varira od 4 do 27 g (Mratinić and Kojić 1998). U plodu se mogu naći jedna do deset semenki. Kruške dozrevaju u septembru i oktobru. Plodovi su, i kad sazru, dosta tvrdi i opori, ali kad prezru, a naročito kad ugnjile, veoma su ukusni i slatki. Divlja kruška postaje interesantna tek kad padne na zemlju. Neki autori, drvenaste plodove divlje kruške i divlje jabuke svrstavaju u tzv. kuvano voće – kuvanjem postaju ukusnije (Kroll and Reed 2016; Hillman 2018). Meso je puno tzv. „kamenih ćelija“. Jedno od lokalnih imena za divlje kruške u Velikoj Britaniji je zbog toga „koštano voće“ (Hillman 2018). Upotreba nedozrelih plodova ili sorte s velikim količinama kamenih ćelija i grubim mezokarpom (naučno rečeno „meso“ ploda) može da izazove proliv i teške bolove u želucu (Stančević 1980). Sa jednog drveta može da se nabere i do 30 kg plodova (Vračarić et al. 1977).
Slika 3. Plodovi divlje kruške dozrevaju početkom septembra na Andrevlju, Fruška gora, 2017.
Slika 4. Na uzdužnom preseku ploda vidljive su „kamene ćelije“. Na poprečnom preseku se vidi pet komorica sa semenkama. U ovom plodu pronađeno je deset semenki, ali taj broj ume da varira.
U voćarstvu se divlja kruška upotrebljava kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti. Upravo ovakvu divlju krušku smo eksperimentalno „udomili“ u Arheobotaničkoj bašti 2014. godine. Najveći problem sa njom su tzv. intenzivni letorasti u maju i potom u julu i avgustu. Preko leta mogu da narastu i nekoliko metara. Teško ju je obuzdati. Nekoliko puta je dosad cvetala, ali još nije rodila.
Slika 5. Radni crtež uzdužnog preseka ugljenisane divlje kruške i ugljenisanog semena sa Gamzigrada, A. Medović.
Slika 6. Crtež ugljenisane semenke kruške (Pyrus sp.) iz bronzanog doba sa naselja Feudvar kod Mošorina (Kroll and Reed 2016), crtež A. Medović.
Na kasnorimskom, odnosno ranovizantijskom lokalitetu Gamzigrad kod Zaječara koje se od 2007. nalazi na UNESKO-voj listi Svetske baštine pronađeno je nekoliko celih, ugljenisanih plodova divlje, ali i drevnih sorti kruške (Medović 2008). O značaju jabučastog voća na Feudvaru, od toga 10 ugljenisanih semenki su identifikovane kao kruška, ne može se reći mnogo više nego da je povremeno bilo sakupljano u prirodi (Kroll and Reed 2016). Isto se može reći i za bronzanodobno naselje Židovar na rubu Deliblatske peščare (Medović 2002). Kao i za divlju jabuku, najviše ugljenisanih plodova divlje kruške potiče iz neolita. Na kasnoneolitskom lokalitetu Vinča u jednoj kući pronađena je veća koncentracija divljih krušaka (Filipović et al. 2018). Ugljenisani plodovi pronađeni su u posudi u kojoj se nalazi 5 kg zrna dvozrne pšenice. Autori sugerišu da su kruške verovatno čuvane u vrećama okačenim na zidove ili o plafon, ili su se čuvale u posudama postavljenim na „police zidova”.
Najraniji pomen uzgoja krušaka u Evropi potiče od Homera u staroj Grčkoj, pre nešto manje od tri hiljade godina. Za kruške je napisano da su one „dar Božji“. Veruje se da je najkasnije tada počelo oplemenjivanje kruške kao gajene biljke (Silva et al. 2014).
Slika 7. Par kadrova iz dokumentarnog filma „Borđoš, 7000 godina pre“. Sakupljanje opalih, sad već ukusnih plodova divlje kruške na rubu šume.
Aleksandar Medović, arheobotaničar
Literatura
- Filipović D, Obradović Đ, Tripković B (2018) Plant storage in Neolithic southeast Europe: synthesis of the archaeological and archaeobotanical evidence from Serbia. Vegetation History and Archaeobotany 27: 31–44. https://doi.org/10.1007/s00334-017-0638-7.
- Grlić L (1990) Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec, Zagreb.
- Hillman G (2018) Wild Pear (Pyrus pyraster). In: Wild Plant Foods of Britain. http://foragerplants.blogspot.com/search/label/wild%20pear. Accessed 14 Mar 2023.
- Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
- Medović A (2008) Gamzigradski ratari: Dva koraka napred, jedan korak nazad. RMV 50: 151–173.
- Medović A (2002) Archäobotanische Untersuchungen in der metallzeitlichen Siedlung Židovar, Vojvodina/Jugoslawien. Ein Vorbericht. Starinar 52: 181–190.
- Mratinić E, Kojić M (1998) Samonikle vrste voćaka Srbije. Institut za istraživanja u poljoprivredi “Srbija,” Beograd.
- Silva GJ, Souza TM, Barbieri RL, Costa de Oliveira A (2014) Origin, Domestication, and Dispersing of Pear ( Pyrus spp.). Advances in Agriculture 2014: 1–8. https://doi.org/10.1155/2014/541097.
- Stančević A (1980) Kruška. Nolit, Beograd.
- Vračarić B, Bakić J, Čolić D, et al (1977) Ishrana u prirodi. Vojnoizdavački zavod, Narodna knjiga, Ljubljana.
