Dvozrna pšenica (Triticum dicoccon Schrank L.)
Prevod egipatskog recepta testa za utvrđivanje trudnoće, odnosno testa za utvrđivanje steriliteta (Veliki medicinski berlinski papirus; napisan oko 1250. g. p. n. e.) glasi:
Drugi način za utvrđivanje činjenice da li je žena noseća [ili] nije noseća: ječam, dvozrnu pšenicu žena bi trebalo svakog dana da nakvasi svojim urinom, [zajedno sa] urmama i peskom, u dve vreće. Ukoliko obe biljke niknu, noseća je. Ukoliko [prvo?] nikne ječam, biće muško. Ukoliko [prvo?] nikne dvozrna pšenica, biće žensko. Ukoliko nijedna biljka ne nikne, nije noseća.
Ovaj recept se, u nešto izmenjenom obliku, primenjivao sve do pre nekoliko decenija. Kako se dvozrna pšenica sve ređe sejala u Evropi, kao njena zamena je korišćena obična, hlebna pšenica, koju i danas viđamo na našim njivama. Šezdesetih godina prošlog veka su tri naučnika došla na ideju da provere tačnost ovog drevnog testa.
Oni su eksperimentalno ustanovili da nijedno seme neće proklijati ako se zrna žitarica navlaže urinom muškarca ili žene koja nije u drugom stanju. Test je bio pozitivan za 70% žena, kod kojih je prethodno nedvosmisleno utvrđena trudnoća. Drugim rečima, test je bio netačan u 30% slučajeva. Kad je u pitanju određivanje pola deteta, naučnici su ustanovili da test nije validan, jer je pokazivao da su šanse za dobijanje muškog odnosno ženskog deteta jednake. Međutim, test se, upravo zbog svoje jednostavnosti i dostupnosti svih neophodnih sastojaka, vekovima održao ne samo u Egiptu već i širom Evrope. Utvrđivanje trudnoće, ali i činjenice da žena može obezbediti potomstvo oduvek je igralo važnu, čak i presudnu, ulogu u ljudskoj istoriji.
Osnovni sastojci recepta za utvrđivanje trudnoće sa kraja bronzanog doba – dvozrna pšenica i ječam, predstavljaju i jedne od glavnih ratarskih kultura pre 3.250 godina.
Dvozrna pšenica je bila jedna od glavnih žitarica na Balkanskom poluostrvu u neolitu i potom u bakarnom dobu. Njeni ostaci su pronađeni na svim arheološkim lokalitetima u Vojvodini. Ugljenisana zrna ove pšenice su pronađena i u arheološkim slojevima na Petrovaradinskoj tvrđavi. Međutim, od početka bronzanog doba (oko 2000. g. p. n. e.) sejana je na sve manjim površinama, tako da je krajem bronzanog doba (oko 950 g. p. n. e.) postala glavna „drugorazredna“ žitarica. Taj status nije menjala tokom praistorije. Kasnije je, kao i jednozrna pšenica, podlegla pritisku obične, meke pšenice. Ipak, ona se i danas može naći na njivama u nekim brdovitim krajevima Evrope.
Dvozrna pšenica ne podnosi mrazeve. Sve do 19. veka se uzgajala kao prolećni (jari) usev. Ime je dobila po tome što se u njenim klasićima nalaze po dva zrna, koje čvrsto obavija pleva. Uvreženo je mišljenje da je bolje kuvati zrno ove pšenice nego praviti hleb od njenog brašna. Dvozrna pšenica se kuva kao pirinač i koristi kao dodatak supama. Danas pouzdano znamo da su tokom srednjeg bronzanog doba stanovnici praistorijskog naselja Feudvar kod Mošorina pravili pivo od dvozrne pšenice. Možda najbolji opis tog piva daje Tomas Man u delu „Josif i njegova braća“: Kada je večera bila obavljena, Lavran naloži da se za njega i gosta donese opojno piće. Abdheba dovuče jednu mešinu sa prevrelim pivom od dvozrne pšenice, pa kad su njime bila napunjena dva vrča, iz kojih su virile dve slamke, pošto je gore plivalo puno zrnevlja…
Praistorijski test za utvrđivanje trudnoće / test za utvrđivanje pola deteta)
Uputstvo za upotrebu:
- Zrna dvozrne pšenice* (kesica sa rozim srcetom) i ječma (kesica sa plavim trouglom) „plitko“ posejte u saksiju; dvozrnu pšenicu posejte u zemlju sa one strane saksije koja je označena rozim srcetom, a ječam sa one koja je označena plavim truglom („srce na srce, trougao na trougao“).
- Zemlju u saksiji svakog jutra „dobro navlažite“ urinom.
- Postupak ponavljajte od deset dana do dve nedelje.
Rezultati:
- Ako obe biljke niknu – trudni ste (sigurno!).
- Ako prvo nikne zrno iz dela saksije označenog rozim srcetom (dvozrna pšenica*), dobićete devojčicu.
- Ako prvo nikne zrno iz dela saksije označenog plavim trouglom (ječam), dobićete dečaka.
- Ako znate da ste trudni, a ništa nije niklo, nije problem (u sličnom eksperimentu izvedenom pre više od pola veka je praistorijski test za trudnoću zakazao u 30% slučajeva).
Učestvujte u našem malom eksperimentu i javite nam u kojoj meri se poklapaju rezultati do kojih je došao vaš ginekolog i rezultati praistorijskog testa.
Molimo Vas da rezultate dostavite na e-mail: pedoloska.sluzba@muzejvojvodine.org.rs.
* Zbog ograničenih količina dvozrne pšenice, kao zamenu ćemo koristiti običnu pšenicu!
Aleksandar Medović, kustos – arheobotaničar
