Povodom obeležavanja pola veka službovanja Hipokratu prof. dr Hadži-Dimitrija E. PANFILOVA, Društvo lekara Vojvodine i Muzej Vojvodine, u ponedeljak, 16. decembra 2019. godine, u 19 sati (Dunavska 35), održaće se video-prezentacija pod naslovom: FENOMENI HUMANE ESTETIKE I SOCIJALNE ETIKE.
Uvodnu reč, pod nazivom: PANFILOV – ŽIVOT I PRIKLjUČENIJA, daće predsednik Društva lekara Vojvodine prof. dr Dragan Dankuc.
„Misterija lepote: da li je to obećanje sreće, svetlucanje neizrecivog ili metafizika fizike? Lepota poseduje socijalnu moć, jer lepi učenici dobijaju bolje ocene za iste radove od ružnijih, lepi prestupnici manje kazne, lepe konobarice veću napojnicu…
Nauka je definisala tipičnog kandidata za estetsku operaciju. Ta osoba je: ekstrovertirana, socijalno aktivna, emotivno osetljiva, vrlo kritična, vrlo samokritična, perfekcionista. U generalnoj populaciji takvih karaktera ima jedva 5%.
Drugi njihove motive ne mogu da razumeju, pa ih zato oni sakrivaju, dok se za operaciju žuči, slepog creva, meniskusa može znati. Odstupanje od idealnog ili poželjnog izgleda dela tela kod njih izaziva osećaj manje vrednosti, povlače se u sebe, bivaju depresivni, pate. Ta patnja je jedina legitimna indikacija za estetsku operaciju, posle koje raste: koncentracija na poslu 40%, uspeh na poslu 22%, uspeh u društvu 28%, za 19% raste emotivni, a za 9% seksualni indeks. Nakon godinu dana i plata raste za 5%. Pa ako raste koncentracija i uspeh na poslu, zašto ne bi rasla i plata!?!
Ako je indikacija ispravno postavljena, a operacija korektno izvedena takvi ljudi procvetaju u socijalnoj, profesionalnoj, emotivnoj pa i seksualnoj sferi.
Estetska operacija postaje hirurška psihoterapija, ona je lek, a ne hir! Od preko 3.500 dojki koje sam operisao – 3 žene su mi spontano izjavile da su tek nakon povećanja dojki doživele prvi orgazam!?! Pa zar to ne spada u kvalitet života žene? Jednoj pacijentkinji je zdravstveno osiguranje platilo 12 seansi na kauču kod psihijatra da bi se pomirila sa izgledom svog nosa. To joj nije pomoglo, nego tek operacija nosa, koju je morala sama platiti, što je bilo jeftinije od psihijatrijskih seansi. Pa zašto ne odmah kauzalna terapija?“
Film i estetska hirurgija su 7. i 8. umetnost, kao produkti XX stoleća, sve ostale umetnosti su poznate od antike. Sokrat je znao šta je lepo, ali ne i šta je lepota sama. Po Čehovu kod čoveka sve treba da je lepo, ne samo lice i odelo, nego i njegove misli i dela (Ujka Vanja).
Ni mi plastični hirurzi ne umemo da definišemo lepotu, ali umemo da je stvorimo!“
проф. др Хаџи-Димитрија Е. ПАНФИЛОВА
