Jednosemeni beli glog (Crataegus monogyna Jacq.)

Jedmosemeni beli glog je veoma trnovit grm. Doduše, glog može da naraste do 8 m u visinu kao neko srednje visoko drvo (Grlić 1990). Raste samoniklo uz rubove šuma i polja, a ima ga i u toplim, svetlim šumama. Često gradi šibljake na krčevinama. Nalazi se kako u ravnicama tako i na planinama. U Vojvodini ga danas uglavnom pronalazimo na području Srema, ali je zabeležen i u Banatu, na Deliblatskoj peščari (Mratinić and Kojić 1998), kao i Bačkoj, na Titelskom bregu (Butorac et al. 2008). Cveta od maja do juna. Cvetovi imaju bele latice i crvene prašnike. Vermilion crveni plodovi su sitni, jajasti ili sferični, prečnika 6–8 mm. Dozrevaju krajem avgusta.

Slika 1. Crveni plodovi jednosemenog belog gloga (Crataegus monogyna Jacq.) se crvene već od avgusta.

Kao što i ime sugeriše, u njima se nalazi jedna koštica (kameni endokarp). Retko mogu da se nađu i dve koštice u plodu (Kheloufi et al. 2019). Kod nas raste i crveni glog (Crataegus oxyacantha L.) čije veće populacije samoniklo rastu još samo u jugoistočnoj Srbiji (Mratinić and Kojić 1998). U plodu ove druge vrste se nalaze 1–3 koštice. Plodovi, tzv. gloginje, su jestivi tek kada se prerade. Sirovi nisu ni sočni, a ni slatki. Meso im je suvo i brašnasto. Gloginje imaju neuravnotežen odnos koštice i pulpe – pulpa je tanka. Ukus im je kiseo i opor. Posle prvih mrazeva postaju nešto ukusnije. Kuvanjem se od gloginja mogu napraviti marmelade, kompoti. Bogate su vitaminima, a posebno vitaminom C. Međutim, u nekim zemljama, umesto plodova više se vrednuju i koriste mladi listovi i prolećni pupoljci koji se sakupljaju u aprilu i maju. Tada su najbogatiji vitaminima (Mratinić and Kojić 1998). Konzumiraju se kao ukusno povrće, a mogu se dodavati raznim salatama i namazima.

Slika 3. Gloginje su ukusne kada se skuvaju. Idealno je kao dodatak npr. kaši od dvozrne pšenice koja se kuvala već u mlađem kamenom dobu.

Latinsko ime roda, Crataegus, potiče od grčke reči krataiós što znači čvrtsoća, snaga (Genaust 2014). Stoga i ne čudi činjenica da se u Evropi još od neolita drvo koristilo za za izradu držalji za alatke, a posebno za izradu drški čekića, sekirica, tesli, kao i za izradu kašika (Schweingruber 1990). Međutim, nekad se koristilo i u neuobičajene svrhe. U narodu se smatralo da je glog najmoćnije sredstvo protiv vampira, veštica i zlih demona u kom god da su se obliku javljali (Čajkanović 1985), te su od njih pravljeni kočevi koje poznajemo iz horor filmova.

Slika 4. Glog je u Arheobotaničku baštu Muzeja posađen među prvim samoniklim voćkama, 2013. godine.

Cvet i list gloga se od davnina koristio u narodnoj medicini (Tucakov 1971).

Pokazalo se da se jabučasto voće na arheološkim nalazištima može pre identifikovati na osnovu delova ugljenisanog drveta nego na osnovu ostataka ugljenisanih plodova i semenki (Castelletti and Stäuble 1997). Semena i plodovi se mnogo ređe pronalaze. Tako je na arheološkom naselju iz bronzanog i gvozdenog doba Feudvar kod Mošorina izdvojeno tek tri nalaza jedne vrste gloga (Kroll and Reed 2016). Na keltskom opidumu Čarnok kod Bačkog Dobrog Polja ustanovljeno je da su delovi jedne korpe izrađeni od neke vrste jabučastog voća, najverovatnije od divlje kruške ili gloga (Medović 2011). Vrstu jabučastog voća je praktično nemoguće identifikovati na osnovu ugljenisanog drveta. Izbor možemo suziti na osnovu drugih kriterijuma. Na primer, stabla kruške i gloga, npr. bolje podnose suve vojvođanske vetrove od stabala divlje jabuke, koja vole vlažnije i umerenije predele.

Slika 5. Počinje da lista krajem februara, a lišće „nosi“ sve do kraja decembra.

Aleksandar Medović, arheobotaničar

Literatura

• Butorac B, Igic R, Anackov G, et al (2008) Orno-Cotino-Quercetum Pubescentis Ass. nova prov. on the slopes of Titel hill (Serbia). Arch biol sci (Beogr) 60: 83–92. https://doi.org/10.2298/ABS0801083B.
• Čajkanović V (1985) Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. Srpska književna zadruga, Beograd.
• Castelletti L, Stäuble H (1997) Holzkohlenuntersuchungen zu ur- und frühgeschichtlichen Siedlungen der Aldenhovener Platte und ihrer Umgebung (Niederrheinische Bucht), eine diachrone Betrachtung. In: Lüning J (ed) Studien zur neolithischen Besiedlung der Aldenhovener Platte und ihrer Umgebung. Rheinland-Verlag, Bonn, pp 685–714.
• Genaust H (2014) Etymologisches Wörterbuch der botanischen Pflanzennamen, 3., Aufl. 1996. Springer Basel, Basel.
• Grlić L (1990) Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec, Zagreb.
• Kheloufi A, Mansouri LM, Vanbellinghen C (2019) Seed germination of Crataegus monogyna – a species with a stony endocarp. REFOR 73–80. https://doi.org/10.21750/REFOR.7.06.68.
• Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
• Medović A (2011) Keltski silosi od bačkog pruća i panonskog blata. Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Crops Research 48: 429–438.
• Mratinić E, Kojić M (1998) Samonikle vrste voćaka Srbije. Institut za istraživanja u poljoprivredi „Srbija“, Beograd.
• Schweingruber FH (1990) Mikroskopische Holzanatomie: Formenspektren mitteleuropäischer Stamm- und Zweighölzer zur Bestimmung von rezentem und subfossilem Material = Anatomie microscopique du bois = Microscopic wood anatomy, 3. Aufl. Flück-Wirth [in Komm.], Teufen.
• Tucakov J (1971) Lečenje biljem, fitoterapija. Kultura, Beograd.