Na razvoj kartografije u Srbiji uticali su brojni istorijski, ekonomski i politički uslovi. Pre 19. veka Srbija je u geografskom pogledu bila gotovo nepoznata zemlja, a znanja o njoj su bila mala, nepotpuna, nepouzdana i pogrešna. Oskudni geografski i kartografski podaci o srpskim zemljama, krajem 18. veka, mogli su se naći samo u spisima srpskih crkvenih velikodostojnika. Jovan Rajić je uz svoju čuvenu Istoriju priložio dve karte: kartu Skitije, kao pradomovine Slovena i kartu Panonije i Ilirika. Srbi su tada po prvi put imali priliku da vide karte zemalja na čijim prostorima su nekada živeli i gde su se stalno naselili. Osim njega Zaharije Orfelin je karte pravio na osnovu ruskih i nemačkih izvora. On se ujedno smatra najznačajnijim kartografom i osnivačem srpske kartografije.
Sava Popović Tekelija bio je veliki srpski mecena i dobrotvor. Rođen je u Aradu 1761. godine, u uglednoj porodici. Bio je prvi Srbin koji je doktorirao prava na univerzitetu u Budimpešti. Zadužio je svoj narod nesebičnim radom i aktivnim učestvovanjem u političkom životu. U Pešti je osnovao zadužbinu Tekelijanum za pomoć darovitim srpskim studentima. Izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske, kojoj je i zaveštao velika novčana sredstva i zemljišne posede.
Tekelija se bavio pitanjem oslobađanja srpskog naroda od turske vlasti. U vreme Prvog srpskog ustanka nastojao je da srpsko pitanje digne na međunarodni nivo. U tom smislu, na početku Ustanka, podneo je memorandum najpre francuskom caru Napoleonu, a potom i austrijskom caru Francu I, ukazujući na strateški značaj područja koje naseljava srpski narod.
Prvi srpski ustanak rasplamsao je patriotska osećanja svih Srba van Srbije, a kao vid pomoći srpskom ustanku, 1805. godine Tekelija je u Pešti izradio prvu kartu srpskih zemalja „Zemljoobraženije Srbske, Bosne, Dalmacije, Dubrovne, Crnegore i ograničnih predel“. Kartu je štampao ćiriličnim pismom i nekoliko stotina primeraka, kao poklon poslao je u Srbiju, dok je nešto manje poneo sa sobom, kada je 1811-1812. putovao u Rusiju radi rešavanja pitanja porodičnog nasledstva. Ovo je prva karta Srbije i srpskog etničkog prostora na Balkanu, koju je uradio jedan Srbin. Ona je 1805. godine data kao poklon Karađorđu i njegovim oficirima da bi se lakše snalazili na terenu, u bitkama.
Karta je dimenzija 54,5 sa 71 cm. Veoma je precizno i detaljno urađena. Upisani su veći i manji gradovi, sela, putevi, reke, planine, more i drugi detalji. U donjem levom uglu prikazana je stilizovana figura mlađeg muškarca koji pridržava veliko belo platno okačeno o granu iznad njega. Na grani drveta prikazana je sova, kao simbol mudrosti, a na drugoj se vide delovi oružja, sablje i puške. Sa desne strane alegorične predstave, na zemlji se nalazi velika gomila različitih štitova sa grbovima i natpisima, kao što su: Albanija, Hercegovina, Ilirija, Bosna, Slavonija, Epir, Bugarska, Rusija i druge. Na vrhu svih štitova nalazi se ovalni štit Srbije sa četiri ocila. Ova reprezentativna karta čuva se na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine.
Mirjana Lakić, kustos – istoričar
