Mašine za seckanje stočne hrane (I deo)

U prethodnim pričama, posetioci sajta Muzeja Vojvodine, u okviru rubrike „Budi odgovoran prema duhu i telu“, upoznali su se sa prekrupljivanjem, jednim od načina pripreme stočne hrane. U nastavku će se predstaviti još jedan postupak, a to je seckanje.

Seckanjem, stočna hrana postaje ukusnija, jer je krave, konji i druge domaće životinje radije jedu. Razne vrste iseckane hrane se mogu kombinovati, i na taj način se dobijaju svi potrebni sastojci za pravilnu ishranu.

Mašine koje se koriste za seckanje stočne hrane, jednim imenom se nazivaju sečke. Postoje brojne njihove podele. Tako prema vrsti hrane koju seckaju, mogu biti za kabastu hranu – sveža i suva (slama, seno, kukuruzovina, zelena stočna hrana i drugo) i za korenaste i krtolaste plodove (stočna repa, krompir, mrkva i drugo). Prema položaju radnog organa, dakle noževa dele se na diskosne sečke, kod kojih su noževi postavljeni na zamajcu i na sečke sa noževima na bubnju, a prema načinu pogona na ručne, zaprežne ili sprežne i motorne.

U prvom delu će se predstaviti sečka sa noževima na bubnju i diskosna sečka. Oba konstruktivna tipa se koriste za pripremanje silaže, za direktno hranjenje domaćih životinja i za pravljenje prostirke.

Istraživačkim radom, za zbirku Alatke, mašine, oruđa i zanati Muzeja Vojvodine – Muzejski kompleks Kulpin, prikupljeno je ukupno osam sečki, od toga je pet sečki sa noževima na bubnju, dok su tri diskosne sečke. Tu je još i zamajac diskosne sečke. Svi oni su industrijske izrade, međutim, poznati su samo neki od proizvođača. Dakle, to su: „Kotzó Pal“, „Hofherr-Schrantz“ („H-S“), „Hofherr-Schrantz-Clayton-Shuttleworth“ („H-S-C-S“) i „OLT“, kod sečki sa noževima na bubnju, odnosno „Umrath & Comp.“, kod diskosne sečke. Ostali su, nažalost, nepoznati, jer na njima nema traga naziva proizvođača ili fabričkog znaka. Bez obzira na to, za sve njih je zajedničko to da su proizvedene između dva svetska rata.

Sečka sa noževima na bubnju „OLT“

Pravougaona drvena ramska konstrukcija sečke nosi drveno korito i ostale delove. Na podlogu se ona oslanja pomoću nogara, na kojima je sačuvana originalna boja – tamnozelena. Pogon je ručni. Opslužuju je dva do tri radnika, od kojih jedan stavlja hranu u korito, dok ostali okreću ručice zamajca. Korito se prema prednjem delu sužava, gde se završava takozvanim „ustima sečke“. U njima je smešten par gvozdenih zupčastih valjaka, koji se obrću jedan prema drugome, zahvataju hranu i potiskuju je napred, uz istovremeno pritiskivanje, kako bi seckanje bilo što lakše. Ona izlazi kroz „usta sečke“, čija donja ivica predstavlja kontra nož. Odsečeni komadi hrane, preko kose drvene sabirne ravni, sakupljaju se u posudi ili koritu, koje se postavi ispred njega. Inače, donji valjak je nepokretan, dok je gornji pokretan i on može da se podiže ili spušta.

Radni organ sečke predstavljaju četiri noža, koja su izvijena po liniji zavojnice. Oni su postavljeni na bubnju. Bubanj se nalazi na osovini, koja se obrće u ležajevima na ramskoj konstrukciji, dok su na oba njena kraja učvršćeni zamajci, prečnika 920 mm, sa četiri spiralna paoka, i ručicama, sa drvenim rukohvatom. Iznad bubnja, sa noževima, postavljen je zaštitni poklopac od čeličnog lima.

Prenosni mehanizam sečke čini slog cilindričnih zupčanika, sa pravim zupcima, postavljen sa jedne njene strane (leva), dok je sa druge par cilindričnih zupčanika, sa pravim zupcima. Pomoću sloga se postiže menjanje prenosnog odnosa i time dužina seckanja, odnosno dužina komadića odsečene hrane ili takozvanog rezanca. Naziv proizvođača sečke („OLT“) je izliven na poklopcu „usta sečke“, dok su na oba zamajca, sa unutrašnje i spoljne strane, izliveni naziv proizvođača („OLT“) i identična oznaka („SB 8 SB 33“).

Uz sečku je proizvođač kupcima isporučivao dodatnu opremu u vidu kantice za ulje i ključa.

Sečku je juna meseca 2000. godine poklonio Jaroslav Vizi iz Kulpina. Posetioci je trenutno mogu videti na tematskoj izložbi Istorijat gajenja kukuruza, a inače, izložena je na stalnoj postavci Muzejskog kompleksa u Kulpinu.

Diskosna sečka

Osnovu konstrukcije sečke čini drveno korito, koje je na prednjem delu pričvršćeno za takozvana „usta sečke“, dok se na zadnjem, pomoću dva drvena nogara, oslanja na podlogu. Sa druge strane, za „usta sečke“ je pričvršćeno masivno čelično nogare, sa točkićima, što omogućuje da se sečka premešta iz jednog domaćinstva u drugo. Na koritu, kao i na nogarama, sačuvana je originalna boja – tamnozelena, dok je sa unutrašnje strane korita – tamnocrvena.

Sečku opslužuju dva radnika, od kojih jedan stavlja hranu u drveno korito, dok drugi okreće ručicu zamajca. Na mašini postoji pomoćna poluga za nožni pogon, koja omogućava licu, koji „hrani sečku“, da pomaže licu koji okreće ručicu zamajca, sa drvenim rukohvatom. Pored toga, moguć je motorni pogon, preko remena, kao i zaprežni.

U „ustima sečke“ se nalazi par gvozdenih zupčastih valjaka, identični kao kod sečke sa noževima na bubnju, zbog čega se u daljem tekstu njihov opis neće ponavljati. Ispred „usta sečke“, u visini gornjeg valjka, postavljen je drveni valjak.

Radni organ sečke predstavljaju dva noža, sa lučno savijenim sečivom, koji su postavljeni na paocima zamajca, prečnika 1.080 mm. Za njihovo učvršćenje služe vijci – jednima su pričvršćeni, dok se drugim reguliše položaj oštrice noža prema rubu „usta sečke“, koji zapravo predstavlja kontra nož.

Sastavni deo sečke čini regulator za dužinu seckanja, koji se sastoji iz zupčanika, sa klizačem, i diska, po čijoj površini su po koncentričnim krugovima raspoređeni zupci. Njih ima onoliko koliko različitih dužina sečka može da secka. Kod ovog modela, ima ih ukupno četiri. Može slobodno da se kaže da on ima „ulogu menjača“. Inače, zupčanik, sa klizačem, pomera se po osovini zamajca. Prenosni mehanizam čini par cilindričnih zupčanika, sa pravim zupcima, postavljen sa jedne strane sečke (desna), dok je sa druge par zaporki.

Ista dodatna oprema se isporučivala kupcima. U odnosu na sečku sa noževima na bubnju, rad na ovom konstruktivnom tipu je bio mnogo opasniji, jer je često dolazilo do ozleda rukovaoca, u vidu odsečenog prsta ili, pak, čitave šake. Sve to je zahtevalo veliku pažnju i opreznost.

Sečku je decembra meseca 2008. godine poklonio Veselin Slankamenac, sa Čeneja.

Potrebno je napomenuti da na stalnoj postavci Muzejskog kompleksa u Kulpinu posetioci mogu da vide diskosnu sečku, samo drugog proizvođača. On, nažalost, nije utvrđen. Darodavac ovog izuzetno vrednog predmeta je strukovno udruženje inženjera poljoprivredne tehnike iz Novog Sada – Vojvođansko društvo za poljoprivrednu tehniku („VDPT“).

Proizvođači sečke u Srbiji

Predstavljena dva konstruktivna tipa sečke su u Srbiji proizvodili pojedini proizvođači poljoprivredne mehanizacije. Radi predstavljanja našeg bogatog agrarnog tehničkog nasleđa, njih je vredno navesti. Dakle, to su: Fabrika poljoprivrednih mašina „Pobeda“, Novi Sad – Petrovaradin; Fabrika poljoprivrednih mašina „Zmaj“, Zemun; Fabrika poljoprivrednih mašina „Šumadija”, Beograd, koja se juna 1951. godine integrisala sa zemunskim „Zmajem“; Tvornica poljoprivrednih sprava, mašina i alata „Vojvođanska livnica“ D. D, Novi Sad, koja se početkom 1949. godine, zajedno sa još dva novosadska preduzeća, spojila sa remontnom radionicom „Pobeda“, čime je nastala istoimena petrovaradinska fabrika; i Prva kraljevska Srpska povlašćena fabrika mašina, metalne robe, metalnih sanduka, livnica gvožđa i metala „Ranko Gođevac“, Beograd, koja se marta 1947. godine spojila sa beogradskom „Šumadijom“.

Filip Forkapić, dipl. ing. poljoprivrede, viši kustos