Sinoć je u Gradskoj biblioteci u Rumi održana izuzetno interesantna prezentacija pod nazivom “Muzejska priča – Ruma i sela” etnološkinje Ljiljane Trifunović, u organizaciji Zavičajnog muzeja Ruma i Muzeja Vojvodine.
Ova svojevrsna digitalna izložba sadržala je oko 60 slajdova sa predmetima koji su poreklom sa teritorije Opštine Ruma. Mnogobrojna publika je imala priliku da se uveri u znanje i stručnost etnološkinje Ljiljane Trifunović kada je govorila o istoriji svakog predmeta, o njegovom značaju u prošlosti, o tome kako se koristio i o tome koliko je dokumentacija koja prati predmet važna za muzealce.
Događaj predstavlja još jedan vid uspešne saradnje između Zavičajnog muzeja Ruma i Muzeja Vojvodine. Takođe, posećenost publike potvrđuje da u Rumi postoji veliko interesovanje za kulturu i istoriju grada i okoline.
Inače, projekat „Muzejska priča“ je započet 2015. godine u selu Parage i od tada je veoma uspešno realizovan u sledećim mestima: Begeču i Tovariševu (2018), Bačkom Petrovcu i Novom Sadu (2019), Mošorinu i Srbobranu (2020), Beloj Crkvi i Inđiji (2021) i Sremskim Karlovcima (2022). Pored navedenih mesta „Muzejska priča“ je ispričana (2018) i u OŠ „Braća Novakov“ u Silbašu – nastavničkom veću i u OŠ „Vuk Karadžić“ u Bačkoj Palanci – učenicima 5 i 6 razreda, kao i učenicima I i III razreda gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu (2022).
Ovaj način prezentovanja muzejskih predmeta sa odlaskom u sredinu odakle je potekao predmet na neposredan način se komunicira sa publikom, jer se ispriča priča o predmetu. Posebna pažnja se posvećuje postojećim podacima o istorijatu predmeta, tehnici izrade, ko ga je izradio i koristio. Takođe, određeni podaci se svakako i dopune, što je posebna vrednost ovog projekta.
Kroz „Muzejsku priču“ koristi se prilika za edukovanje publike o tome šta je muzej, šta je posao kustosa ili konzervatora, šta znači stalna postavka, kako se nabavljaju predmeti i druge informacije koje su široj publici zanimljive, kao što je poneki detalj sa terena. Na ovaj način se potpuno menja odavno ponuđeni i utvrđeni koncept „čekanja publike“ u novi koncept „odlaska kod publike“.
