Izložba stilskog nameštaja

Izložba stilskog nameštaja postavljena je 2009. godine u enterijeru Velikog dvorca koji se nalazi u okviru Muzejskog kompleksa u Kulpinu. Autor izložbe je Jelena Dobrović, kustos – akademski grafičar.

Zbirka stilskog nameštaja nastala je u Vojvođanskom muzeju, sistematskim prikupljanjem predmeta od 1955. godine. Već 1961. godine u Muzeju je priređena prva izložba nameštaja. Muzej je 1967. godine dobio pravo na raspolaganje i korišćenje dvorca u Čelarevu sa zatečenim predmetima, čime je zbirka značajno obogaćena, a dobijen je i odgovarajući prostor za izlaganje. Krajem 2009. godine zbirka je preneta u dvorac u Kulpinu, gde je i izložena. Ova izložba obuhvata period od početka 18. do prve polovine 20. veka.

Predmeti primenjene umetnosti nastali pre 1700. godine vrlo su retki, što je posledica istorijskih prilika i neprekidnih ratova protiv Turaka. Sredinom 18. veka, po okončanju ovih ratova i stvaranja urbanih celina, dolazi do naglog razvoja različitih zanata. Stabilan oslonac za razvoj umetnosti, posebno umetničkih zanata bio je procvat privrede, nastao u periodu od 17. do kraja 18. veka, posle niza kolonizacija.

Izložba stilskog nameštaja i drugih predmeta primenjene umetnosti obuhvata nekoliko celina, ilustrovanih predmetima koji su najčešće upotrebljavani na ovim prostorima. Takvi predmeti su mahom izrađivani u zanatskim radionicama. Najčešći primerci nameštaja koji odražavaju karakteristične stilske osobenosti određenih umetničkih pravaca su predmeti stambenog mobilijara: kabinet ormani, sekreteri, komode, vitrine, kanabei, fotelje, stolice, klaviri, satovi, staklo, bronzane skulpture i dr. Na izložbi su zastupljeni stilski i umetnički pravci od baroka, bidermajera, kopija Luja XV, drugog rokokoa (prva i druga faza), drugog ampira do neobidermajera i pseudorokokoa. Predmeti su najčešće ukrašavali građanske enterijere, ali su bili u upotrebi i u bogatim seoskim kućama.

Izložba o razvoju dominantnih grana poljoprivrede u Vojvodini

U zgradi nekadašnjeg žitnog magacina (Paviljon 1) realizovane su prve izložbe iz istorije poljoprivrede. Radovi na adaptaciji ovog prostora za potrebe stalne postavke započeti su neposredno nakon osnivanja Muzeja. Tokom devedesetih godina 20. veka je, na tri nivoa, postavljeno nekoliko tematskih izložbi, koje sadržajno, koncepcijski i muzeološki čine jedinstvenu celinu i govore o razvoju dominantnih grana poljoprivrede u ovim krajevima.

Izložbe su postavljene uz pomoć stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i Muzeja Vojvodine.

Izložba starih poljoprivrednih mašina i oruđa

Autor izložbe: Filip Forkapić, kustos, etnolog.

Paviljon 2 je pomoćna, ekonomska zgrada tipična za veleposednička imanja u Vojvodini iz 18. i 19. veka. U ovoj zgradi se nekada nalazila konjušnica, kovačnica, radionica i prostorije za kočije. Kada je sagrađena i da li je tokom vremena menjana njena namena, nije poznato, ali je sasvim sigurno da je sadašnji izgled i pomenutu funkciju imala u vreme gazdovanja porodice Dunđerski. Iz tog perioda su sačuvani neki originalni predmeti, koji su, prezentovani na stalnoj postavci: kovačka peć sa mehom i strug.

Zgrada je tokom 1993. godine adaptirana za potrebe “Izložbe poljoprivrednih mašina i oruđa”, neposredno nakon useljenja Muzeja u kompleks. Tavanski prostor je iskorišćen za depo, a prizemlje za stalnu postavku.

Rekonstrukcija stalne postavke i manje građevinske intervencije na zgradi izvršene su krajem 2009. i početkom 2010. godine.

Zahvaljujući brzom razvoju nauke i tehnike, sve su izražajnije promene u domenu poljoprivredne tehnike, bilo da je reč o oruđu ili o mašinama.

U paviljonu su izložene alatke, oruđe i mašine različitih tehničkih rešenja, konstrukcija i proizvođača. Najviše predmeta potiče iz perioda između dva svetska rata, ali ima i onih sa kraja 19, početka 20. veka i iz perioda nakon Drugog svetskog rata. Predstavljene su sledeće grupe poljoprivredne mehanizacije:

• oruđa za osnovnu i dopunsku obradu zemljišta (plugovi, zagrtači, špartači, valjak, brana i drljača);
  sejalice (za strna žita i okopavine, tzv. secer);
• mašine za čišćenje i sortiranje semena (vejalica, spiralni i cilindrični trijer);
• alatke i mašine za pripremu stočne hrane (krunjači i prekrupači za kukuruz, sečke, mlin čekićar i noževi za seno i slamu);
• alatke i mašine za žetvu i berbu (vadilica za krompir, vile za vađenje šećerne repe i grablje za sakupljanje sena i klasja po strnjici);
• pogonske mašine (parne lokomobile i traktori);
• transportna sredstva (zaprežna kola).
  Ovi predmeti su uglavnom zanatske izrade – kovačke i kolarske, a manji deo je fabričke proizvodnje. Proizvedeni su u Evropi (Nemačkoj, Mađarskoj, Češkoj, Engleskoj, Srbiji i Hrvatskoj) i SAD.