Njegovo veličanstvo – peškir

Jedan od najvažnijih predmeta u čovekovom životu je peškir, jer je on u čovekovom okruženju od prvog do poslednjeg dana. On nas dočekuje i ispraća sa ovog sveta. On je tu pored nas od jutra do večeri, on je tu kad tugujemo, ali i kad se radujemo. On je tu čim otvorimo oči, pre i posle jela, on je tu kad nešto radimo, ali i kad rad završimo. Dakle, bez njegovog veličanstva – peškira ne možemo zamisliti dan, pa ni ceo život. Zato je i nastala ova priča o peškirima iz naše Kolekcije u kojoj čuvamo oko 700 različitih peškira svih etničkih zajednica Vojvodine.

Pod pojmom peškir podrazumevamo pravougaoni komad platna od kudeljnih, pamučnih, lanenih ili svilenih niti, a koji je istkan u domaćoj radinosti. U narodu se peškir još naziva „ubrus“ i „ručnik“.

Niti koje su korišćene za tkanje peškira nisu iste debljine, zato što  funkcija peškira uslovljava debljinu niti, a njih bira sama tkalja. Veličina peškira je, takođe, uslovljena njegovom funkcijom: prosečna širina je 70 cm, a dužina varira u zavisnosti od funkcije peškira od 50 cm za svakodnevni, do 3 m za svatovski (deverski peškir ili peškir za konja).

Peškire delimo u tri grupe:

• svakodnevni peškir koji se koristi za brisanje ruku, lica i celog tela, za zaštitu prilikom mešenja testa ili hleba, za prekrivanje testa koje kisne ili za prekrivanje hrane uopšte.
• ukrasni peškir se stavlja oko ikone ili ogledala, na specijalan ram ili na unutrašnju stranu vrata ormara sa devojačkom spremom.
• običajni peškir se koristi kao svadbeni dar za devera ili za konja, on je deo devojačke spreme, koristi se u crkvi u obredu krštenja dece, kao i za ispraćaj pokojnika, tj. za krst, barjake i one koji nose sanduk. Peškir se takođe poklanja crkvi za nečiji dug život i zdravlje i za pokoj duše pokojnika, i tada je obavezno da se izveze ime onoga kome je namenjen.

Peškiri su uglavnom ukrašavani sa oba kraja, mada postoje primerci sa ukrašenim samo jednim krajem, kao i oni sa ukrašenom sredinom. Ukrasi su izvođeni tkanjem – uvođenjem debljih niti i niti u boji, pri čemu se dobijao uglavnom geometrijski ornament (pruge, rombovi, kockice, pravougaonici), i vezom, kada se izvodio široki spektar ornamenata vezom po pismu i vezom po žici.

Kraj peškira je ponekad ukrašavan prišivanjem trake od pargara, tj. belog pamučnog platna industrijske proizvodnje, koja je ukrašena belim vezom u tehnikama šupljika, rišelje ili toledo, ili je pak prišivana kukičana, pletena ili necana čipka. Na pojedinim peškirima su izvučene rese, koje su vezivane na najrazličitije načine.

Veličina ornamenta na peškiru prvenstveno je zavisila od njegove namene, dok je boja ornamenta zavisila od dostupnosti konca. Krajem 19. veka najčešće je korišćen crveni konac, a zatim plavi i crni. Konac u boji se pojavio krajem 19. veka, ali je u modu ušao prvih godina 20. veka, da bi doživeo procvat dvadesetih godina 20. veka. Zajedno sa raznobojnim koncem nastupaju i bogati cvetni ornamenti, razne životinje i ptice, ali i ljudske figure. Cvetni ornamenti se vezu u obliku cvetne grane, buketa cveća u vazi ili korpi. Od životinja i ptica se najčešće vezu paunovi, konji, psi, mačke i golubovi. Ljudske figure – muške i ženske, vezu se u medaljonima, u kombinaciji sa cvećem, životinjama i pticama.

Izrada monograma na peškirima dostigla je svoj vrhunac u pomenutom periodu, jer je peškir sa monogramom bio obavezan detalj devojačke spreme i dokaz da je devojka sama spremala makar deo miraza. Pod monogramom podrazumevamo posebno stilizovana početna slova imena i prezimena. Uglavnom su vezeni monogrami ukrašeni kitnjastom cvetnom granom. Rađeni su i belim koncem po belom platnu, ali je, ipak, bio popularniji monogram sa cvetnom kompozicijom izvedenom raznobojnim pamučnim koncem. Reč monogram nastala je od grčkih reči monos, što znači ’sam, jedan’, i reči gramma, koja znači ’slovo’.

Parage, Bačka, Srbi, kraj 19. veka

Ranije je peškir često poklanjan važnim osobama ili gostima, dok je to danas u trećoj deceniji 21. veka retko i skoro nezamislivo. Taj poklon-peškir je obično imao ornament crvene boje, jer je crvena magijska boja koja je povezana sa principom života, simboliše ljubav, život i radost.

Ljiljana Trifunović, muzejska savetnica