Njivski poponac (Convolvulus arvensis L.)
U poslednje tri decenije njivski poponac slovi za korovsku „lutku sa naslovne strane“. Njene fotografije i crteži krase korice atlasa korovskih vrsta i praktikuma, kako domaćih, tako i autora u regionu (Šarić 1991; Kojić et al. 1996; Konstantinović et al. 2021). Osim u njivama i baštama ova vrsta raste i na ruderalnim staništima (Čanak et al. 1978). Tako je vrlo često srećemo po selima i gradovima, na zapuštenim mestima, pored puteva, na nasipima. Mnogima je ovo omiljen cvet. Njegove nežne latice se priljube nozdrvama kad ih mirišemo.
Sl. 1. Cvetovi njivskog poponca (Convolvulus arvensis L.) u Arheobotaničkoj bašti, maj 2018.
Radi se o višegodišnjoj zeljastoj biljci. Ova penjačica prezimljuje u zemlji pomoću rizoma. Ima dobro razvijeni koren sa adventivnim pupoljcima koje koristi za vegetativno razmnožavanje. Čim neki korov ima ovu osobinu postaje sam po sebi problematičan i skoro ga je nemoguće ukloniti sa njiva. Stablo dostiže dužinu od preko 1 m, golo je ili sa kratkim dlakama, poleglo ili obavijajuće (Konstantinović et al. 2021). Listovi su na kratkim drškama, do 4 cm dugi, trouglasto jajasti, obično sa strelastom osnovom. Cvetovi u pazuhu listova su pojedinačni i nalaze se na dugim drškama. Krunica je bele boje sa ružičastim prugama. Cveta od juna do septembra. Plod je okruglasta čaura koja sadrži četiri objajasta do pet objajastih semena, dugih 3–4 mm.
Sl. 2. Njivski poponac „davi“ divlju dlakavu pšenicu (Dasypyrum villosum (L.) Candargy) u Arheobotaničkoj bašti, maj 2018.
Njivski poponac se teško razlikuje od još jedne korovske vrste, povijuše, njivskog vijušca (Fallopia convolvulus (L.) Á. Löve), ali sve dok ne procvetaju. Cvetovi njivskog vijušca su za razliku od belih, krupnih i levkastih cvetova poponca, sitni i zelenkastobeli. Cvetovi poponca „žive“ samo pola dana (Grlić 1990). Otvaraju se ujutro, a zatvaraju popodne. Stabljika njivskog poponca se obavija oko oslonca (plotova, drugog bilja) suprotno od kretanja kazaljke na satu, tzv. dekstralnom stranom, odnosno zdesna. Vrh biljke brzo raste – za 90 minuta napravi jedan krug oko oslonca. Njivski poponac otežava rast useva, uzokuje njihovo poleganje u vreme zrenja i žetve. Šteta se ogleda u smanjenju prinosa. U zavisnosti od stepena zakorovljenosti, ona može da iznosi i do 25 %. Ali, ne treba svu krivicu svaljivati samo na ovog „desnorukog“ davitelja. Pojedine žitarice, poput krupnika, su same po sebi sklone poleganju.
Sl. 3. Strnjika jednozrne pšenice u čvrstom zagrljaju njivskog poponca, 27. jul 2020.
Malobrojna ugljenisana semena njivskog poponca pronađena su u svim slojevima iz bronzanog i gvozdenog doba na lokalitetu Feudvar kod Mošorina (Kroll and Reed 2016) i na višeslojnom arheološkom lokalitetu Gomolava u bronzanom i mlađem gvozdenom dobu (van Zeist 2002; Kroll and Reed 2016). Iako se pronalazi mnogo manje ugljenisanih semena ovog korova među skladištenim žitaricama u odnosu npr. na njivski vijušac, kao što je to slučaj na arheološkom lokalitetu iz 4. veka n. e. Čurug – Stari vinogradi (Medović 2009) ovo ne treba da umanji njegov značaj. Poponac se u Srednjoj Evropi uglavnom razmnožava vegetativno, što znači da mu je proizvodnja semena možda umanjena, ali negativno dejstvo na usev nije.
Sl. 4. Ugljenisano seme njivskog poponca (Convolvulus arvensis L.) sa arheološkog naselja iz bronzanog doba Gomolava, crtež: A. Medović (Kroll and Reed 2016).
Sl. 5. Ugljenisano seme njivskog poponca (Convolvulus arvensis L.) sa arheološkog naselja iz bronzanog i gvozdenog doba Feudvar, crtež: A. Medović (Kroll and Reed 2016).
Mladi listovi njivskog poponca koji se beru pre cvetanja su jestivi. Od njih mogu da se kuvaju variva ili da se supama dodaju kao dodatak. Nešto stariji listovi imaju specifičan miris i nisu ukusni, ali mogu da se mešaju sa drugim zelenim povrćem (Grlić 1990).
Aleksandar Medović, arheobotaničar
Literatura
- Grlić L (1990) Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec, Zagreb.
- Kojić M, Janjić V, Stepić R (1996) Korovi i njihovo suzbijanje. Birografika, Subotica.
- Konstantinović B, Popov M, Samardžić N (2021) Osnovi herbologije – praktikum. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
- Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
- Medović A (2009) Čuruški krupnik iz 4. veka: U čvrstom zagrljaju njivskog poponca i njivskog vijušca. Rad Muzeja Vojvodine 51:147–157.
- Šarić T (1991) Atlas korova = Atlas sornjakov = Weed Atlas = Atlas plevelov = Atlas des mauvaises herbes = Atlas na pleveli = Atlas de malas hierbas = Unkräuter-atlas: 100 najvažnijih vrsta korovskih biljaka u Jugoslaviji, 4. izd. Svjetlost, Sarajevo.
- Van Zeist W (2002) Plant husbandry and vegetation of tell Gomolava, Vojvodina, Yugoslavia. Palaeohistoria 43/44 (2001/2002):87–115.
